Србија разговара: Грађани и реформа судства

У ишчекивању избора судија и почетка рада нове судске мреже, многи грађани су у неизвесности како ће током наредних месеци остваривати своја права пред судом. Адвокати ових дана штрајкују, судске писарнице спремају селидбу предмета, а рочишта се већ сада заказују за март следеће године.

О томе шта ће за грађане Србије у наредним месецима значити темељна реформа правосуђа, говоре судија парничар Тања Шобат, вршилац дужности председника Четвртог општинског суда у Београду, и адвокат Божо Прелевић, дугогодишњи судија кривичар Петог општинског суда у Београду.

Политика: Да ли процењујете да ће кадровске и организационе промене довести до привременог колапса судства?

Шобат: Нема места паници и нервози. Свесна сам да су грађани узнемирени, свако на свој начин, али мислим да би могли с већом дозом разумевања да помогну и себи и реформи правосуђа. Ниједна реформа не може бити завршена преко ноћи, а циљ је управо да дођемо до суђења у разумном року и до самосталног и независног правосуђа. Оптимиста сам, а знам да је веома тешко и да се много ради. Сви ће морати да поднесу терет те реформе, и судије, и запослени у суду, и адвокати, и грађани. Сви морамо бити стрпљиви и сачекати резултат. Смета ми што се априори одбацује могућност да ће реформа успети.

Прелевић: Мислим да ће бити потребно најмање четири до пет месеци да се све распореди како треба и да судови почну да раде у правом смислу. Ова реформа правосуђа је највећа реформа било ког органа у Србији икада. Не знам да је икада у било којој области била спроведена овако опсежна системска, кадровска и законска реформа. Како ће то бити спроведено, мислим да у овом тренутку нико не зна, ни песимисти ни оптимисти. Оптимисти се надају да су скоро све предвидели и да ће брзо и паметно исправљати у ходу оно што нису предвидели. С друге стране, није тако страшан вакуум од четири-пет месеци у правосуђу у коме је то иначе размак између два рочишта.

Политика: Може ли се очекивати да један број грађана чак одустане од намере да се током наредних месеци обрати суду за остварење неког права?

Прелевић: Људи воле да се парниче и парниче се око највећих глупости. У 80 одсто парница, које трају по седам-осам година, трошкови суђења су вишеструко надмашили вредност спора. Међутим, ако судови не буду радили, мислим да ни адвокатура неће радити. Видим да неке моје колеге хоће да откажу канцеларије на пет-шест месеци да би смањили трошкове. Ситуација у адвокатури се знатно погоршава и због економске кризе и због увођења фискалних каса.

Шобат: Наравно да је неопходно неко време да судови преселе предмете, оформе нова судска већа, да крене рад у писарницама и да се закажу суђења, али то неће трајати дуго. Време у коме се неће заказивати рочишта, странке и њихови адвокати могу рационално да искористе и покушају да на неки други начин реше настали спорни однос. Могу да се обрате Центру за медијацију, који се налази у Карађорђевој улици број 48 у Београду, и уз помоћ изабраног медијатора постигну споразум, што је много брже и јефтиније од дугогодишњег парничења.

Прелевић: Ја мислим да медијација код нас није заживела и конкретно не знам ниједног колегу који је упутио странке на медијацију, иако је то добра идеја.

Политика: Да ли ви као судија видите забринутост код грађана?

Шобат: Свако има своју бригу која је одређена њиховим конкретним проблемом и мало ми је жао што нико не види даље од тог свог проблема. Људи се различито понашају пред судом, у зависности од своје процесне улоге. Уколико су тужиоци или повериоци, њима је у интересу да се тај поступак брзо заврши. Уколико су тужени или дужници, они на све могуће начине одуговлаче, чак и злоупотребљавају процесна права јер би највише волели да се тај поступак никад не заврши. Ако се смањи број предмета у суду и ако судови заиста почну брже да раде, онда ће грађани можда ипак схватити да морају да извршавају своје обавезе.

Политика: То значи да застој због реформе правосуђа неким грађанима управо одговара, бар за неко време?

Прелевић: Ако реформа буде резултирала ефикаснијим радом судова, онда ће једнима она одговарати, а другима неће. Овде постоји устаљени отпор ка реформама. Људи не желе да мењају статус кво и не разумеју промене. Мислим на грађане, али и на судије и тужиоце. Није једноставно за једног новог судију да добије 400 предмета и да крене у суђења од јануара.

Шобат: Када се формирају нова судска већа, сваки судија ће добити предмете и поступати по њима. Очекујем да ће се судије понашати крајње професионално и решавати проблеме на које ће наилазити у границама својих овлашћења. Повећава се број судијских помоћника у суду и уводи се нови софтверски програм који ће довести до боље организације у раду суда. Нови сет закона а нарочито измене Закона о парничном поступку и Закона о извршном поступку имају за циљ да допринесу бржем решавању предмета и смањењу броја постојећих предмета, а као крајњи ефекат брже остварење права грађана пред судовима.

Прелевић: Само са стручним и ефикасним судијама реформа може да буде успешна. Уколико они омаше кадровски, цела реформа ће пасти. Ако буду изабрали заиста праве људе, реформа ће успети.

Политика: Каква је тренутна ситуација? Да ли судови ових дана заказују рочишта за децембар и за јануар?

Шобат: У Четвртом општинском суду се нормално ради и заказује у децембру, а посебно се води рачуна о предметима који су по својој природи хитни.

Прелевић: Са Четвртим општинским судом сам имао лоша искуства. Имали смо извршења која су трајала седам година, конкретно извршење пресуде на основу дуга и продаја некретнина.

Политика: Чему да се нада обичан грађанин који баш сад хоће да поднесе неку тужбу, да покрене оставински поступак или да се разведе?

Шобат: Грађани могу да подносе судовима све иницијалне акте.Већини странака је познато да се и ранијих година у јануару није много судило, због тога што су се радили годишњи извештаји и писарнице нису примале странке до 20. јануара, па нема разлога да се то промени овог јануара јер је реч о текућим пословима који се морају завршити.

Политика: Има и оних који се плаше да ће њихов предмет нестати у селидби.

Шобат: Пресељење архиве, предмета и средстава је добро организовано и грађани не треба да се плаше. О томе брину читави тимови људи а биће појачано обезбеђење које ће даноноћно водити рачуна о безбедности предмета.

Политика: Како ће се заказивати суђења за јануар и наредне месеце пред судовима у новој мрежи?

Шобат: То ће зависити од времена које ће бити потребно да се организује рад нових судова. Заказиваће се сви предмети који су законом одређени као хитни, а то су привремене мере, сметање државине, предмети из породичних односа, наравно и притворски предмети. Судије ће заказивати рочишта, странке ће добијати обавештења када, где и у којој судници су заказана рочишта и претреси. За сада се заказују термин и зграда, а накнадна обавештења о броју суднице странке ће добити благовремено. Од помоћи ће бити и информативни центри у судовима.

Прелевић: Реформа није дотакла улогу центара за социјални рад. Сви породични спорови које је моја канцеларија радила имају једну рак-рану која се зове центар за социјални рад. Правосуђе не може бити ефикасно у овој области јер се заснива на њиховим одлукама. Искуства грађана с њима су катастрофална. Друга рак-рана правосуђа су вештаци, а ова реформа ни њих није дотакла.

Шобат: Реформа је почела и у организацији рада центара за социјални рад. Уведени су водитељи случаја и организовани тимови за рад са породицама. У згради садашњег Четвртог општинског суда биће основана одељења надлежна за све породичне спорове и извршење одлука из породичних односа на територији Београда.

Прелевић: Квалитет рада суда се у већини случајева директно заснива на квалитетном и поштеном вештачењу, а ту је изражен проблем корупције.

Шобат: Вештачење је само један доказ, суд изводи и друге доказе и опет се враћамо на судију који треба да анализира доказе и да одлучи.

Прелевић: Али судија зато мора да буде стручан. Зато сам присталица специјализације судских већа.

Политика: Зграда садашњег Четвртог општинског суда биће „надлежна” за сва извршења на територији Београда. Шта мислите о најављеном увођењу приватних извршитеља?

Прелевић: Велики број извршења у Четвртом суду се саплитао о одсуство асистенције полиције, али грађанин не каже – крива је полиција, него се пита какав је то суд који не може пет година да изврши пресуду. Бар две године од тих пет отишле су на одсуство асистенције од стране полиције. Грађане не интересује да ли полиција има или нема довољно људи, грађанин плаћа огромне судске таксе и увек ће рећи да је суд неспособан. Зато мислим да је идеја о приватним извршитељима веома добра. Она у ствари говори о незадовољству писаца тог закона асистенцијом полиције. Много вам је лакше било наћи везу у полицији да не дају асистенцију, него у суду да не изврше поступак.

Политика: Да ли ви као адвокат имате заказана суђења за децембар и јануар?

Прелевић: Имам за новембар и децембар, а за јануар још немам, али знам да су у кривици многи предмети одложени на неодређено време, у целој Србији. У кривичним предметима не само да се не зна код ког судије ће бити предмет и у ком суду, него се не зна ни ко ће бити тужилац.

Шобат: Према одредбама Закона о парничном поступку, рочишта треба да буду заказана и изузетне су ситуације које дозвољавају да се предмет одложи на неодређено време.

Прелевић: Није неопходно да ми кажемо грађанима да неће бити вакуума од два-три месеца. Па нека буде вакуума и од пет месеци. То уопште није битно јер толико је велики циљ ове реформе да је заправо бесмислено говорити о томе да ли су предмети заказани за јануар или фебруар.

Шобат: И не треба око тога правити проблем. Очекујем да сви допринесемо помало и да ће заиста бити позитивних ефеката. Наравно, неће их бити одмах. Потребно је време и ја сада не могу да кажем које је то време. Бржој новој организацији рада судова свакако ће да допринесе како разумевање и стрпљење грађана тако и сарадња и подршка државних органа.

Александра Петровић