Београдском кривом торњу прети четвороспратница

Архитектонски подухвати као што је криви торањ делују нестабилно у свом пркошењу земљиној гравитацији, али такво грађевинско чудо више од четири деценије краси и Београд. Црква светог Антуна Падованског у Брегалничкој улици фасцинира, између осталог, и својим торњем високим 56 метара и накривљеним 45 центиметара у односу на темеље.

Међутим, Леополд Рохмес, жупник цркве, од када је сазнао да би на плацу поред цркве требало да се гради четвороспратница, више је испуњен бригом него поносом што се стара о јединственој сакралној грађевини. Жупник се жалио надлежнима у градској власти страхујући да би копање темеља за зграду са подземним гаражама на два нивоа могло озбиљно да угрози накривљену кулу. Стигла су уверавања да инвеститор има потребне дозволе, да ће обезбедити темељну јаму и да неће бити опасности по цркву. Плац је рашчишћен, копање темеља је почело, а онда је све прекинуто. Иако се на градилишту, према речима жупника, радови не изводе већ 11 месеци, он и даље страхује за кулу која се налази на нешто мање од седам метара од градилишта.

– Порушене су кућице које су биле на том плацу, десетак породица је расељено, пуних 11 месеци ту стоји паркиран чак и камион са дрвеним гредама. Немам никаквих обавештења шта се дешава са градњом, али сам спреман да се, чим почну нешто да раде, жалим суду у Стразбуру. О томе сам већ обавестио и представника Ватикана – каже Леополд Рохмес.

Старешина цркве истиче да су од инвеститора тражили пројекат, како би га прегледао стручњак кога би ангажовала Католичка црква, али да га нису добили. Од инвеститора су стигле само усмене гаранције да ће темељна јама бити обезбеђена са 80 шипова дубине око седам метара – каже Рохмес.

– Други проблем је што би у случају градње тако високе зграде у непосредној близини, њен зид потпуно заклањао цркву која се већ уоквирује међу околне грађевине, па је пролаз у цркву дугачак свега 120 центиметара – каже Рохмес.

На сајту „Еуроинжењеринга”, предузећа које је извођач радова, стоји да је у току извођење припремних радова на отпочињању изградње новог стамбено-пословног комплекса у Брегалничкој улици, као и да се ради на рашчишћавању и припреми терена за извођење радова на шиповању и изради темељне јаме. Инвеститор је „А&N инжењеринг”, а рок за завршетак радова 1. јун 2010. године. На бројеве телефона „Еуроинжењеринга” нико се, међутим, не јавља, као ни на број инвеститора.

У градском Секретаријату за урбанизам наводе да су на захтев више физичких лица и предузећа „А&N инжењеринг” током прошле године издали извод из урбанистичког плана и потврду о усклађености идејног пројекта са изводом из урбанистичког плана. Средином новембра прошле године секретаријат је издао и решење о одобрењу за изградњу стамбено-пословног објекта са подрумом, сутереном, приземљем и четири спрата. Објекат треба да има више од 1.440 квадратних метара надземне површине и око 800 квадратних метара подземне. Захтев за пријаву радова, без којег градња на плацу не може да почне, предат је средином октобра ове године и провера техничке документације, као и главног пројекта је у току, објашњавају у овом секретаријату.

– Посебну пажњу посветићемо пројекту заштите темељне јаме и суседних објеката – каже Милан Вуковић, градски секретар за урбанизам.

Фрањевачки самостан је, када је најављена градња на суседном плацу, обавестио и градски Завод за заштиту споменика културе чији су стручњаци изашли на терен и поставили на торањ сензоре који у милиметар мере померања торња. Сензори су постављени да би се пратиле промене, објашњава Лидија Котур, портпарол завода.

– Ангажовали смо професора Милана Глишића, стручњака за статику, да детаљно проучи пројекат и утврди да ли има опасности по торањ и цркву. Његови закључци су да је грађевинска документација комплетна и урађена у складу са прописима, као и да копање темеља неће угрозити торањ, ако се извођач радова буде тачно придржавао пројекта. Он је препоручио и да се радови изводе под сталним стручним надзором. О свему томе обавестили смо и жупника Рохмеса – каже Котур.

Она објашњава да је Црква светог Антуна у поступку проглашења за споменик културе, после чега би требало да буде урађена трајна санација звоника, а да су до тада предузете све мере како црква не би била угрожена.

Јелена Беоковић

-----------------------------------------------------

Београдски криви торањ

Градња Цркве светог Антуна почела је 1929. године, а 1934. године црква је завршена и покривена, поред ње је саграђен торањ висине око шест метара. Двадесет година касније дозидано је још око 46 метара торња, који од онда са крстом има 56 метара, а због различитог слегања терена, торањ се накривио 58 центиметара. Почетком шездесетих година, темељ торња расечен је од темеља цркве и торањ се тада вратио 13 центиметара, па је његово одступање данас око 45 центиметара. Жупник који пуних 27 година брине о ротонди коју је пројектовао чувени словеначки архитекта Јожеф Плечник каже да се последње две деценије торањ можда померио за центиметар, због мањих земљотреса, али и после бомбардовања 1999. године. Рохмес истиче да су и унутрашњост цркве и детаљи урађени по Плечниковим нацртима, а изнад олтара од пуног мермера стоји кип светог Антуна висок 2,75 метара, који је урадио Иван Мештровић.