Вехабије стварност БиХ

Бошњачка елита још кипти од беса после објављивања шеме тима за антикорупцијско деловање и политичку аналитику Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР), у којој је политички, верски и пословни врх БиХ означен као „криминална организација која финансира радикални ислам и тероризам”.

За стручњаке у области тероризма овакве тврдње нису никаква новост, али ни за светску јавност, која је последњих година на својој кожи осетила истинитост података на које годинама указују српске безбедносне службе. Примера ради, у оптужници шпанског правосуђа против терориста одговорних за бомбашке нападе у Мадриду 2004. године, Босна и Херцеговина помиње се чак 300 пута, а град Зеница, као седиште радикалног ислама, и БиХ на 19 места.

Према речима професора Радослава Гаћиновића, научног саветника у Институту за политичке студије, извештај ОХР-а треба веома озбиљно схватити.

– Процењује се да је у последње две деценије 20. века у свету утрошено око седамдесет милијарди долара из Саудијске Арабије за ширење вехаби секте, фундаментализма и џихада. Од тих средстава је изграђено око 1.500 џамија, 210 исламских центара, 202 универзитета и око 2.000 школа у неисламским земљама. На почетку 21. века, од око 50 исламских организација које су учествовале у подели ове „међународне помоћи”, трећина их је на Балкану имала сарадњу с терористичким организацијама – рекао је Гаћиновић. Он је објаснио да је у последње две деценије БиХ била полигон обуке разних организација које никоме не уливају наду за мир.

– У кампу за обуку вехабија у селу Бочија на Озрену, до 2001. године је у кућама протераних Срба живело 80 муџахединских породица. Тада су представници СДА у Маглају и муслиманско руководство општине захтевали да месна заједница Бочија прими вехабије у локалне органе власти. То је један од многих примера који наводе на закључак да су вехабије веома цењени од једног, на срећу, мањег броја муслиманског становништва БиХ. Њих посебно подржавају селафије, односно. ортодоксни муслимани – казао је Гаћиновић, додајући да се, ако се зна да је почетком 2006. године у БиХ боравило 1.200 натурализованих страних „бораца”, поставља питање да ли су власти муслиманског дела БиХ способне да се супротставе исламистичким терористичким организацијама.

У центру криминалне организације, према документима ОХР-а, налази се реис Исламске заједнице у Босни Мустафа Церић, који је недавно посетио Косово и Санџак, одакле је слао запаљиве поруке муслиманима у региону.

– Реис Исламске заједнице у БиХ својим понашањем ризикује да буде одговоран за евентуалне турбуленције на Балкану. Говор мржње представља велику опасност за вишенационалне средине, а последица тога је и оно што се недавно догодило на фудбалској утакмици у Новом Пазару, где је на великом транспаренту писало „Стадион Аћиф ефендије”. Стога се оправдано поставља питање има ли то какве везе с понашањем реиса Исламске заједнице БиХ и његових истомишљеника у Србији – оценио је Гаћиновић.

Наш саговорник наводи да се о броју припадника вехабијског покрета на Балкану не може с прецизношћу говорити.

– Сенад Агић, главни имам исламске заједнице САД, пре седам година је изјавио да у БиХ један одсто муслимана припада вехабијском покрету. Тешко је дати поуздан податак, али процењује се да их је данас многоструко пута више – казао је он.

Коментаришући чињеницу да грађани БиХ нису обухваћени пакетом визне либерализације за земље западног Балкана, Гаћиновић је рекао да Европска унија разуме безбедносни проблем БиХ, али да сама, без помоћи Америке, није у стању да предузме конкретне мере.
– Пошто је очигледно да САД неће деловати у том правцу, Европи је препуштен проблем с којим ће кад-тад морати да се суочи. Дотле, по мом мишљењу, неће бити ни либерализације визног режима за грађане БиХ – процењује Радослав Гаћиновић.

Марко Албуновић
-----------------------------------------------------------
Запад се никада није одрекао услуга вехабија

Утицај вехабија у Србији, на Косову и Метохији, у Црној Гори, Македонији и БиХ је онолики колико то жели Америка и њени западни савезници, тврди Гаћиновић.
„Вехабистички покрет никада није прекидао прилично добре односе са западом, који се никад није одрекао њихових услуга. Утицај вехабија у региону је врло присутан, а од интереса запада зависи из које ће се државе конкретно и у ком тренутку одапињати отровне стреле ка Србији”.

М. А.