Нови „Генекс” за Русију

Да би искористила предности руског тржишта Србија би у Русији требало да има централизовано спољнотрговинско представништво које би било сервис свим фирмама које могу да буду конкурентне. Нешто попут некадашњег „Генекса”, али у комбинацији државно-приватног власништва. То представништво би помагале државне институције као Фонд за развој, Агенција за подстицај извоза. Руско тржиште је специфично, различито од западног, а предузећа из Србије, односно старе Југославије, ни раније нису била директни извозници, већ су то радиле преко великих кућа.

Ово у разговору за „Политику” предлаже Бранислав Грујић, копредседник Руско-српског бизнис дијалога и председник компаније „ПСП Фарман”, додајући да и фирме са запада тако раде на тржиштима која су им из било ког разлога (система, језика, обичаја) проблематична за рад. Грујић каже и да лично нема интерес да то ради јер се не бави трговином, али је спреман да помогне.

Да то полудржавно представништво не значи повратак државнојпривреди?

Цео свет је променио карактер за време ове кризе, а партнерство с државом је постало најјаче у земљама најлибералнијег капитализма.

Та врста акционарства, где држава има улогу кишобрана, а приватни капитал даје предузетнички дух, у многим земљама врло је успешно спроведена. Многи кажу да држава није добар власник, а ја увек одговарам да је сваки власник добар, само зависи ко дела у његово име.

Какву би конкретну корист од тога имале наше компаније?

У Русији је присутна роба из целог света. Никакве политичке декларације не могу суштински помоћи продаји нечије робе. Не треба заборавити да су тек од пре две године почели да нас прихватају као Србе, јер је бренд Југославија био невероватно јак. Ми, практично, имамо царинску унију с Русијом и то би морало да нам помогне да наша роба у ценовном делу буде конкурентна. Све остало је рад на промоцији производа и то не један дан на неком сајму, већ у дужем периоду.

Које су препреке за већу експанзију наших предузећа?

Многи наши производи нису ценовно конкурентни, а то је због цена наших сировина, енергената, а све као последица прецењеног курса динара. Српски произвођач на разлици у камати и лошем курсу губи сву позитивну разлику на царини коју му је држава Србија обезбедила.

Ј. Рабреновић

------------------------------------------------------------------

Привредници – добра идеја

Идеја о неком новом „Генексу” у Русији је добра пре свега за произвођаче пољопривредних и прехрамбених производа који су код нас још уситњени и као такви не могу да се појаве на том тржишту, каже Никола Павичић, председник Управног одбора „Синтелона” из Бачке Паланке, иначе фирме присутне на том тржишту.

– Таква организација би имала улогу повезивања, али не формалног, већ ради прављења производа, испитивања тржишта. Сада у Србији, на пример, има много произвођача сувих шљива, а нико од њих нема прави производ, нико не зна шта се може продати на руском тржишту. Таква организација би могла да дефинише тај производ и да направи селекцију произвођача који могу то да раде. Или да им помогне да инвестирају да га направе. С малим количинама не можете да се појавите, и тамо постоје велики трговачки ланци и тамо је проблем ући у те ланце. То важи и за индустријске производе јер ми сада немамо извоз за Русију јер немамо производе, сем неколико.

По његовим речима, уколико се то представништво направи с делом државних пара лако је касније, кад заживи, да држава прода своје акције.

– Држава за сам старт мора имати активну улогу, ништа више. Сада се руска и српска држава договарају око великих аранжмана, а приватни капитал слабо сарађује. И ту је улога државе да их повеже. Ако држава има стотину агенција с много чиновника, зашто не би имала и једну овакву фирму – каже Павичић.

Драгољуб Вукадиновић, први човек „Металца” из Горњег Милановца, који, такође, има сопствено представништво у Русији, каже да идеју о централизованом представништву може да подржи ради остале привреде. Јер, у Русији је, каже, тешко успети и мора се на томе много радити.

– Тамо смо присутни још од 1993. године, а после распада „Генекса” и „Инекса” одлучили смо се за сопствену фирму и сада се за нас тамо зна – каже Вукадиновић.

Ј. Р.