„Тезга” увек добро дође

Глумци и глумице су у рекламама и на билбодрима већ постали стална лица. Певачи и друге звезде естраде одомаћили су се у својим бутицима, кафићима и кафанама, што је некада било занимање већине фудбалера на заласку каријере. Мада се и бивши и садашњи политичари не дају, бавећи се у слободно време музиком, пољопривредом… У сваком случају, некима је додатни посао разонода, другима изазов, а трећима – начин да преживе, јер од славе се не плаћају станарина и рачун у самопослузи.

Млађан Динкић: аплауз за соло наступе

Уколико одлучи да престане да се бави политиком, Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја и потпредседник Владе Србије, неће морати да брине, јер и од музике уме да заради. Млађан Динкић се, наиме, у слободном времену потпуно посветио компоновању. Највећи део песама на албуму Зорана Кикија Лесендрића (некадашњег фронтмена београдске групе „Пилоти“, који је после 12 година објавио први соло албум) дело је лидера странке Г17 плус. Са Динкићевом песмом „Сањај” Драган Којић Кеба је својевремено наступио на фестивалу у Будви, што није прошло незапажено, мада је Динкићева права љубав био и остао рок. И ове године он се с гитаром у руци појавио и на бини. Учествовао је са Кикијевим бендом на концертима у Нишу и Ријеци (где је публика његове соло наступе поздравила громким аплаузом и не слутећи да им тамо из позадине свира потпредседник српске владе).

– Албум „Месец на вратима” је направљен због музике и веома ми је драго када се свирајумоје песме, а да нико не зна да ја имам везе с њима – каже Динкић, који не крије да је само од ауторских права прошле године зарадио 281.000 динара, 40.000 од Сокоја (организације музичких аутора Србије), а остатак од продатих дискова Кикија Лесендрића, додајући да му, ипак, новац није мотив за бављење музиком.
Иначе, музичку каријеру Млађан Динкић је започео још као основац, завршио је одсек за клавир на Нижој музичкој школи. Са својим бендом „Харалампије” имао је запажене наступе. На „Егзиту” 2001. године се појавио са групом  „Монетарни удар” коју је основао, као свој одговор на Милошевићево време, 1998. године.

На питање када, с обзиром на бројне обавезе, нађе времена за музику, објаснио је да су за компоновање резервисани викенд и ноћ. Текстови иду мало теже јер је за њих потребна инспирација, коју није лако наћи, поготово не у кругу политичара.

Зоран Живковић: од премијера до виноградара

Чувени су фрушкогорски виногради, још чувенија вина. Знао је то и Зоран Живковић, бивши премијер, када се одлучивао где да подигне виноград, уверен да је то добар посао и сигурно улагање. 

– Својом руком сам садио лозу 2007. године на јужним падинама Фрушке горе, у атару сремског села Крчедин – истиче Живковић, наводећи да је на 47 хектара засађено више од 170.000 чокота винских сорти: шардоне, совињон бели, мерлот, шираз и кабернет.

– Овогодишња нулта берба у трећој години била је берићетна, што очекујем и у наредних 20 година – истиче некадашњи председник српске владе, који је ушао у суштину не само гајења лозе већ и добијања квалитетног вина. Иначе, у причу о винима се упустио још у време док се бавио увозом аргентинских вина у Србију.

До чаше Бахусове капљице пут је неизвестан, посао с вином тражи одважност и веру, међутим, Живковић је непоколебљив. Део средстава, додуше, омогућили су му повољни кредити.

– Вино „Куће Живковић” ће се правити од мог грожђа, без откупљивања, презентација је планирана догодине за Светог Трифуна. Бавећи се политиком истицао сам да је пољопривреда српски приоритет, а сада је ред да то и докажем – наглашава наш саговорник.

Ненад Јездић: узгаја воће

Глумац Ненад Јездић је од рекламе са куком и телевизором направио „штос” који се памти и препричава, а плодовима свога рада у воћњаку надомак Ваљева тек планира да се посвети. На наш коментар, да његове колеге зазиру од снимања реклама, мада са једном од њих зараде неколико позоришних плата, Јездић каже дазазиру глумци који то могу, али он није у таквој ситуацији. Уосталом, снимање реклама је глумачки задатак, и зато не види разлог да се стиди свога дела, нити да се двоуми да ли је то требало да ради. А јасно је и зашто – пошло му је за руком да и од онога „лаве” и „куме” у реклами направи истински хит, који многи изговарају.

Уз глуму, Јездић је добар део живота посветио и узгајању воћа, на свом имању од шест-седам хектара,надомак родног Ваљева. Намерава да ту на пролеће почне производњу жестоких пића, односно ракија од дуње, шљиве и вишње, а кредитирао би је од додатних послова: овог лета је промовисан за почасног промотора и ексклузивног заступника једне наше банке, за коју је снимио и рекламу. Јездић је уједно и сценариста рекламне кампање под називом „Моја банка”.

За разлику од ликова које најчешће игра, Јездић је веома темељан, озбиљан и посвећен свему што ради, не само на сцени него и у животу – отац је четворо деце и ослонац супрузи Сари, иконописцу: „Да немам разумевање и спокојство у породици, вероватно не бих ни могао да радим оволико. Човек када нема за кога да ради, нема ни воље ради.”  

Горица Поповић: пева, слика, кува, шије

Горица Поповић се исказала и доказала на „даскама које живот значе”, а одушак од глуме, којој се и данас с истим жаром предаје, нашла је у певању, сликању, шивењу и креирању. Представила се и као добра куварица..

Њена свестраност задивљује.

– Жена нашег поднебља мора да има енергију за многе ствари. Нама је једноставно записано да истовремено будемо мајке, домаћице и супруге, а у данашње време и пословне жене. Децу, нажалост, немам, али сам се трудила да се остварим у осталим сферама, угледајући се на мајку и баку – каже Горица.

Многе колегинице су је наговарале да се отисне у модне воде и пре него што се сама одважила, јер је често и носила то што сашије. Тако је почело, а онда су уследиле и изложбе у Атељеу, затим Паризу, Торонту... Изложба ручно шивених уникатних сукњи у „Атељеу 212” је била прави догађај. Све су одмах и продате. Пре неколико година је за модну кућу „Сент Џорџ” радила и колекцију „Дама и по”, намењену пунијим женама. Сад спрема једну сасвим другачију изложбу. Привукао ју је пачворк, мада она и то ради на свој начин. – Многи на путу гледају да купе неки одевни предмет, а ја купујем тканине. У моју радну собу не може да се уђе, све је пуно, од пода до плафона. Пачворк ми је дао прилику да је мало поспремим: многе крпице су завршиле на прекривачима уместо на поду – каже кроз смех наша саговорница. Како изгледају Горичини прекривачи публика ће моћи да види на изложби коју припрема за крај године, а тачно када и где – остала је тајна и за нас.

Горица је, каже, на путовањима видела колико је етноуметност заступљена и тражена, да туристи воле и то да виде. Тако је почела да слика на дрвету, осликава даске за сецкање, разна огледала, варјаче, и то се људима допада. 

Њена мала уметничка дела су у разним галеријама, у приземљу Дома омладине у Београду и на изложбама Удружења за очување уметничких и старих заната и домаће радиности „Архаика”, чији је и она члан.

Кување је још једна од вештина у којој се наша саговорница снашла „као риба у води”. Једном приликом је изјавила да би свака домаћица требало да кува, али колико сама жели. Горица има ту срећу да се и њен муж добро сналази у кухињи.

– Волим недељом и празницима да спремам храну. Од тог хобија сам направила „Пелине ђаконије”, серију коју је публика лепо примила – каже наша саговорница, увек спремна на нове изазове.

Драго Јовановић: водитељ у клиничком центру

Драго Јовановић је већ шест година запослен као новинар на телевизији „Пинк”. Гледаоци га могу видети као водитеља јутарњег дневника четвртком, и националног дневника (како каже „милионског“) који се емитује викендом, у редовном термину од 19 сати и 30 минута (води га у пару са Биљаном Радеком). У последње време његово име често се појављује и у штампи, али разлог није популарност стечена на малом екрану, већ то што наступа као пи - ар Клиничког центра Србије: даје званичне изјаве у име ове здравствене установе.

У области медицине Драго се није нашао баш сасвим случајно.

– Одувек сам желео да постанем лекар, али сплет околности је утицао да студирам новинарство. Међутим, човек стално тежи ономе чему га срце вуче. Тако сам и као новинар на телевизији пратио здравство, а и сада проводим пуно радно време у здравственој установи. Мада је овај посао врло захтеван, одговоран и исцрпљујући, мени причињава велико задовољство, јер сам од изузетних стручњака са којима свакодневно сарађујем много тога научио. Уосталом, мени и није добро дати превише слободног времена. Не знам да ли бих га паметно искористио. Овако ми је сваки минут испуњен и наставићу да радим овим темпом све док је то могуће и док још немам породичне обавезе –каже одлучно Драго.

Мима Караџић: глумац у бару

(/slika2)Глумац Мима Караџић изгледа не може да обузда своју страст према кафанама. Отвара их и затвара за час посла. Тај свој нестални дух оправдава речима да „ништа није за цео живот”. У његовој каријери угоститеља, „Мима бар” је осми локал по реду. После винарије „Бетула” коју је прошле године отворио у Старом граду у Будви, одлучио да и Београђанима приушти нешто слично.

Мима се потрудио да овај клуб буде савршено опремљен и да има богат садржај, а у њему ће се првенствено служити врхунска вина. У пријатном амбијенту на свечаном отварању, које је ових дана приредио, уживале су, осим његових колега глумаца, и многе друге познате личности, међу којима су били запажени певачи Ана Николић и Луис, новинарка и публициста Мира Бобић-Мојсиловић...

За своје присуство у овим водама Мима има објашњење:

– Одрастао сам на том хлебу. Мој отац је педесет година радио у кафани и отуд сам „запатио ту љубав”. Мада се нешто у мени противи што се овим бавим, не могу да се одупрем. Доста снимам, наступам и у позоришту, и презаузет сам, али жеља за добрим винима и окупљањем друштва увек победи – искрен је глумац.

Иван Ивановић:  мајстор за пице

Иван Ивановић је водитељ емисија „Кеш такси” и „Сурвивор” – „Повратак у цивилизацију”, на „Фокс” телевизији. Али, као да му то није довољно, па се недавно винуо и у кулинарске сфере и отворио пица и еспресо бар „Фреско”, у Чика Љубиној улици у Београду.

У овај посао није ушао самостално, већ га обавља са још неким партнерима. 

– То је и била њихова идеја, а пошто ја волим да се укључим у све где се добро живи и ради, а богме задовољи и чуло укуса, нисам могао да одбијем понуду – каже Иван. – Овај локал је право место где могу да се поједу фантастични сендвичи, пице и палачинке и да се попију сви могући напици од кафе. Мада сам поприлично заузет око редовног посла на телевизији, трудим се да дам свој допринос колико год могу.

Слађана Делибашић: бутици и козметички салон

 Мада је постала популарна као певачица, а касније и плесачица, Слађани Делибашић није лако одредити основну делатност, кад је, осим у музици, веома успешна и на другим пољима.

(/slika3)– Мој главни извор прихода и даље су музички наступи. Од тих пара покривам све режије у кући и задовољавам своје и прохтеве деце. А знате како је, мала деца, мала брига, велика деца, велика брига. Исто вам је и са трошковима. На музичком плану, као и увек, неуморно радим и крајем новембра треба да се појави мој нови албум који ће у сваком погледу бити другачији од осталих, а биће промена и у имиџу. Могу само да најавим да сам снимила и један дует који ће се наћи на новом материјалу, али то ће још једно кратко време остати тајна. Верујте, биће велико изненађење – загонетна је Слађа.

Иако се не жали на недостатак посла, одлучила је да прошири репертоар својих делатности.

– Свесна сам да нећу довека певати и играти, па морам на време да обезбедим резервну варијанту – пресабира се наша саговорница. Кад то каже, првенствено мисли на бутике у Устаничкој улици у Београду и Угриновачкој у Земуну, у којима ће се продавати џинс, чије је постала заштитно лице, промовишући и сопствену линију фармерки. Уз то, Слађа је и старијој ћерки Силвији отворила козметички салон у којем такође проводи доста времена.

– Нисам хтела да зарађујем на томе и зато често имам акције снижења, где жене могу да дођу да се улепшају од главе до пете по приступачној цени. При том могу да слушају добру музику, друже се, попричају са мном и осећају се врло пријатно док не обаве све третмане – поручује певачица. Фитнес центар, који је дуго имала, затворила је пре извесног времена.

--------------------------------------------------------------

Ева Рас: сликарка и писац

Ова сјајна глумица бритка језика, која је играла у 42 филма и 19 серија (и за то била више пута награђивана), једном приликом је изјавила: „Морам да радим да бих живела”, јер – националну пензију није добила. Тако је постала (такође успешна и награђивана) књижевница и сликарка.

-----------------------------------------------------------

Ивана Михић продуцент, Огњен Амиџић текстописац

Глумица Ивана Михић је кренула стопама мајке Вере Чукић, а онда се „одметнула”. Основала је своју продуцентску кућу „Хоризонт 2000”, која јој, како је недавно изјавила, пружа могућност да се осећа независно и самостално. Потом се појавио и Иванин роман првенац „Мој једини живот”.

Огњена Амиџића публика је упознала 2001. године као „пиџама” водитеља Јутарњег програма РТС-а, потврдио се као новинар, ТВ аутор, а онда је почео да се бави музиком и са групом „Фламингоси” и Маринком Маџгаљем запевао „Луди летњи плес”... Тако да сада својој биографији може додати да је и – текстописац.