Арбитража, добра зарада

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Чим је потписан споразум о арбитражном пресуђивању разграничења између Словеније и Хрватске, појавиле су се процене коштања таквог начина решавања спора. Први предлог комесара Олија Рена предвиђао је трошкове арбитраже у висини од пет милиона евра, што је у тој варијанти требало да плати Европска унија. Калкулација „другог“ Реновог плана за демаркацију између Словеније и Хрватске није предвиђала првобитну широкогруду понуду Брисела, а у арбитражном споразуму, коначно потписаном у Стокхолму, пише да ће две државе делити трошак „попола“.

„Трошкови арбитражног суда биће равномерно подељени између две стране. Погодбене стране моле Европску комисију да арбитражном суду осигура помоћ секретаријата. Крај арбитраже је Брисел, Белгија“, пише у споразуму који су премијери Борут Пахор и Јадранка Косор потписали 4. новембра. Словеначки експерти за међународно право процењују да би арбитража могла да кошта око шет милиона евра за сваку од држава у спору, од чега би Словенија издвојила милион евра за арбитре и четири милиона за трошкове словеначке делегације која броји 20 стручњака. Претходни шеф словеначке делегације Миха Погачник открива да хонорар за сваког арбитра износи око 200.000 евра, минимум. Што значи да ће толико касирати и домаћи арбитар на кога Словенија, као и Хрватска, полаже право, док осталу тројицу бира Брисел. Словенију ће највероватније представљати др Ернест Петрич, уставни судија.

Медији су израчунали да шест милиона евра није последњасума, јер ту није урачуната набавка посебних компјутера и софтвера за картографију. Отуда верују да је реалнија цена од 10 милиона евра. Загребачки „Вечерњи лист“ сматра да ће трошкови Хрватске за поступак арбитраже износити „минимално пет милиона евра“ и наводи мишљење хрватског министарства спољних послова да још увек не може да каже колико ће коштати арбитража, иако је познат податак да арбитри „не раде за мање од 500 евра на сат“. Податак је открила правна фирма „Briscoe Ivester&Bazel LLP“ из Сан Франциска која се бави граничним споровима на мору. У арбитражи између Хрватске електропривреде и Словеније око „пребијања“ дугова из заједничке нуклеарне електране Кршко, арбитри су, на пример, радили по нешто нижој тарифи и наручиоцима посла нису наплатили радне сате него радни дан од осам сати, што је службену Љубљану и Загреб коштало око 2000 евра дневно, по глави арбитра.

Занимљиво је да стални арбитражни суд у Хагу има објављен ценовник својих услуга које су од 250 евра на сат (за најам главног секретара или заменика) до 175 евра за више саветнике, односно 50 евра на сат за секретарице и друго помоћно особље. Изнајмљивање просторија за преговоре кошта од 1000 до 1750 евра, по састанку. Али није само арбитража скупа. Словенија је већ издашно подмирила досадашње савете неких домаћих експерата који су учествовали у „дипломатском обрачуну“ између две посвађане државе. Тако је словеначки стручњак за међународно право Погачник претходну словеначку владу саветовао за око 10.000 евра месечног хонорара, и то почевши од 2007. године па све до прошлог пролећа. Његов „спаринг партнер“ на хрватској страни био је тада др Даворин Рудолф који за свој ангажман, како је лично изјавио – није добио ништа. Да су у Словенији хонорари за овакву врсту услуге нагло „скочили“ тек у последње време, доказује пример словеначког стручњака за међународно право др Мирјам Шкрк. Она је средином деведесетих година саветовала словеначки МСП у погледу границе на мору, питања сукцесије и обликовања тзв. шпанског компромиса са Италијом уочи уласка Словеније у ЕУ. За свој рад је наплаћивала 500 евра месечно, што је надница коју ће нови арбитри у случају Словеније и Хрватске зарадити за само један сат рада. Да све буде још боље по арбитре и пратеће особље, побринуле су се саме државе у спору, јер је Словенија у последњим фазама преговора, а на захтев Хрватске и наводно и на тражење САД, одустала од првобитног захтева да се арбитража орочи на годину дана, што је био услов и „другог“ Реновог предлога који је пропао после одбацивања Загреба.

Укратко, извесно је да ће арбитража трајати најмање три године. У случају већих несугласица процес ће, наравно, трајати дуже и коштаће више.