Благо поштанског музеја

Поштански музеј је институција која својом садржином приказује постанак и развој поштанске службе, као и средстава и система телекомуникација. У њему се чувају информације о услугама ових служби, од најранијих дана до данас. На светском поштанском конгресу одржаном у Токију 1969. године усвојена је резолуција под називом „Општа политика по предмету информисаности јавности”, која се односи пре свега на начине приказивања улоге поште у културном, економском и друштвеном развоју једне земље. Без обзира на опште правце и смернице које су дате у овој резолуцији, организација поштанских музеја представља унутрашњу ствар сваке земље чланице.

Реч музеј је грчког порекла и добила је назив по грађевини Музеон, која је подигнута у Александрији средином трећег века пре нове ере за време владавине Птоломеја Филателфа и у којој су чувана уметничка дела. Тако су установе које прикупљају, сређују, проучавају, чувају и излажу предмете из области развоја стваралаштва кроз векове добиле назив музеји. Музејска грађа може се тематски односити на историју, етнографију, технику и слично.

Поштанске, телеграфске и телефонске везе су се непрестано мењале, усавршавале и постајале споменици техничке културе. Услед тога оне постају захвална тематика за музеје и остају као историјско наслеђе за едукативно и културно образовање будућих генерација. Последњих година 19. века оснивају се музеји са тематиком, и то технички и поштанско-телеграфско-телефонски музеји, који су настали као резултат индустријске револуције током овог века.

Године 1872. у Берлину и у Петрограду основани су први ПТТ музеји. Ови музеји су имали утицај и на остале земље да почну са прикупљањем, научном обрадом, чувањем и излагањем експоната и документације.

На основу Уредбе о организацији министарства први правилник у Србији о музеју Министарства пошта и телеграфа донет је 31. јула 1923. године. Према овом правилнику у Београду треба да се оснује поштанско-телеграфски музеј чији је циљ „... сачувати потомству јасну етнографску и историјску слику о развоју и културном деловању поштанско-телеграфске и телефонске установе у нашој земљи”. Други правилник донет је 1940. године. У њему стоји да „музеј прикупља и чува предмете који служе приказивању и проучавању историјског и техничког развоја поштанске, телеграфске, телефонске и радио службе уопште, а нарочито у Југославији”. Поред проширивања делатности на све гране ПТТ службе, овај правилник је предвиђао научну систематизацију, разграничење музејских збирки, издавање публикација, одржавање предавања, сталних и повремених изложби, као и образовање одговарајућих музејских кадрова. Избијање Другог светског рата онемогућило је реализацију ових концепата.