Избор председника ЕУ у сенци годишњице

Од нашег сталног дописника
Брисел,  9.  новембра – Европске институције у Бриселу данас су у знаку прославе 20. годишњице пада Берлинског зида, а сва виђенија имена овдашње администрације на централној манифестацији „Фестивал слободе” у главном граду Немачке. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо поручио је у саопштењу из Берлина да је данашњи дан историјски „не само симбол краја тоталитаризма него и уједињења Немачке и читаве Европе”, док је председник Европског парламента Јежи Бузек у свом обраћању подсетио на пад „империје зла” пре две деценије.

На крилима недавно завршене ратификације Лисабонског уговора, која је свакако увеличала данашњу свечаност, лидери ЕУ повешће у Берлину незваничне, али важне разговоре о избору кадрова за председника и шефа дипломатије ЕУ. Формални наставак тих консултација очекује се крајем текуће недеље у Бриселу на ванредном самиту ЕУ, после чега би требало да се зна ко ће представљати Европу у наредних пет година. Шведско председништво ЕУ вероватно ће већ сутра заказати ванредни самит, а према последњим незваничним вестима највише шанси за председнички мандат има белгијски премијер Херман ван Ромпуј, док је Дејвид Милибанд, шеф британске дипломатије, виђен као будући високи представник ЕУ за спољну политику.

Шеф Комисије Барозо, који је заједно са ђацима бриселских основних школа учествовао у осликавању данас порушених домина, симбола некадашњег Берлинског зида, подсетио је на 1974. годину и револуционарне промене у родној Португалији. Присећајући се догађаја пре 20 година он је рекао да је то био „тренутак обележен срећом, жељом за слободом и идејом мирне револуције, када је све изгледало могуће”. Потпредседница ЕК Маргот Валстром оценила је да 1989. година изменила Европу, а да су слике рушења зида један од најупечатљивијих симбола тог времена. Једна од тих фотографија заузела је данас читав зид велике конференцијске сале у ЕК, а на сличан начин је украшена и унутрашњост ЕП.

Председник ЕП Бузек казао је да је „Европска унија силан успех” и говорећи у своје име „као Пољак рођен у Шлезији” нагласио да је пољско-немачко помирење трајало дуже због поделе Европе која је потрајала после рата. Он је оценио да је 1989. године започета изградња новог европског идентитета. Бузек је истакао да је рушење зида заправо почело неколико година раније на доковима бродоградилишта у Гдањску.

Ипак, резултати истраживања Евробарометра показују да међу грађанима који су живели са оне источне стране „гвоздене завесе” нема слављеничке еуфорије. Већина испитаних у Мађарској изразила је жаљење због промена у последњих 20 година и истакла да су пре пада зида живели срећније. Висок проценат испитаних у Бугарској и Литванији потврдило је исто. Ипак, приликом читања ових резултата треба узети у обзир и чињеницу да су грађани с обе стране зида били срећнији када су били 20 година млађи.

Источноевропски аналитичари наглашавају да су основни разлог разочарања превелика очекивања њихових сународника која су имали када су пре 20 година кренули у рушење комунизма и демократске промене. Иако су многи аспекти живота неспорно бољи него раније, под теретом економске кризе и под снажним утиском стварања нове богаташке елите, многи грађани источне Европе склони су да кажу да је чаша њихове животне егзистенције полупразна, а не полупуна.       

Невоље које и даље муче друштва некадашњег источног блока јесу корупција и организовани криминал, али слобода путовања и пословања са западним делом Европе постепено мења менталитет грађана. Пример за то управо су Мађари који „жале” за некадашњим временима, наводе тамошњи аналитичари, јер су некада тврдили да се у Будимпешти живи боље него у Москви, Прагу или Варшави, а данас се пореде са Паризом, Лондоном и Берлином.