Мајор Хасан – солиста или терориста

Од нашег сталног дописника
Вашингтон,  9. новембра  –  Да ли је мајор Нидал Малик Хасан који је у прошли четвртак у највећој америчкој војној бази убио 12 војника и једног цивила то учинио у наступу поремећености или је цео масакр хладнокрвно испланирао, као и да ли је био солиста или се, због својих веза са радикалним исламистима, може сматрати и терористом – главни су правци које следи свестрана истрага после највећег интерног инцидента у историји америчке армије.

Засад, према ономе што износе овдашњи медији, има основа и за једну и за другу претпоставку, премда су у овој фази барата само са наговештајима, а не и са солидним доказима.

Оно што се међутим чак и сада, петог дана од трагедије у Тексасу, у бази која је главни центар одакле амерички војници одлазе на ратишта у Ирак и Авганистан, веома јасно сагледава, то је да је овај војни психијатар дуже време био у сукобу са својим уверењима и послом који обавља, да је било много знакова да се са њим збива нешто што је у нескладу са његовом главном дужношћу – да другима помаже да превазиђу стање у које је доспео он сам.

Масакр који је изазвао обављен је прилично хладнокрвно и очигледно са предумишљајем. Наиме, тог јутра он је, како пише „Њујорк тајмс”, позивајући се на сведоке и два конгресмена који су имали увид у досадашње налазе истраге, из свог стана изашао већ у шест ујутру, поздравивши се претходне вечери са пријатељима уз објашњење да одлази на пут.

Тај пут свакако није био премештај на авганистански фронт, јер је то било предвиђено за новембар. Али на „пут” тог јутра понео је своја два пиштоља, од којих је за један утврђено да је купљен у једној оружарници недалеко од базе и плаћен 1.100 долара.

У центру базе у којем војници, пре укрцавања у транспортере који их пребацују у Ирак или Авганистан, пролазе кроз завршне медицинске прегледе, неко време је сам седео за једним столом. Неколико секунди пре него што ће устати са пиштољима у рукама, држао је погнуту главу, као да се моли. А онда је, са познатим муслиманским покличом „Алаху акбар” („Бог је велик”), почео свој крвави пир – да пуца не насумице, него систематски по несрећним, ненаоружаним војницима, бирајући их по неком свом ко зна каквом мерилу. Заустављен је изван зграде, док је јурио за једним рањеним војником, мецима једне цивилне полицајке, тек пристигле у патролним колима, која је у размени ватре и сама рањена.

Од тридесетак оних који су примили неке од укупно стотину метака које испалио мајор Хасан, њих 16 је још на болничком лечењу, од тога седморо на интензивној нези. У „шок-соби” још је и убица, коме, кад се опорави, предстоји војни суд и највероватније смртна казна.

У међувремену, сенатор Џозеф Либерман, који председава сенатском Комитету за домовинску безбедност, најавио је истрагу о томе да ли је инцидент у Форт Худу био терористички напад и да ли је армија неоправдано пренебрегла упозоравајуће сигнале о Хасановим погледима на ратове у Ираку и Авганистану који ни у ком случају нису били компатибилни са његовом улогом мајора у америчкој армији.

Он је, наиме, последњих година бивао све гласнији у својим критикама америчког ратног ангажмана у муслиманском свету и у све већој личној кризи због тога што је припадник војске која ратује против муслимана.

Жалио се и да су муслимани у армији малтретирани, а имао је и неколико инцидената у којима је, изван дужности, био вређан зато што је муслиман.

Једном приликом је опоменут због тога што је на свом аутомобилу, преко целе дужине, поставио налепницу са текстом „Алах је љубав”.

Како износи „Вашингтон пост”, војни и цивилни истражитељи су детаљно проанализирали садржај његовог личног компјутера, на којем је много доказа да се, крстарећи Интернетом, заустављао на сајтовима са радикалним исламским идејама.

Еф-Би-Ај сада настоји да утврди да ли је он имао личне контакте са имамом Анваром ал Аулакијем, док је овај био духовник џамије у вашингтонском предграђу Чарч Фолс, током 2001. Аулаки, који је у међувремену емигрирао у Јемен, има досије као следбеник и промотор Ал Каиде, а био је у контакту и са двојицом Бин Ладенових оперативаца који су учествовали у нападу на Америку 11. септембра 2001.

Дилема која чека разрешење јесте, дакле, да ли су мотиви мајора Хасана били психолошки, верски или идеолошки, односно да ли је био саморадикализован или подстакнут, што треба да пружи и одговор на кључно питање: да ли је убијао као солиста или терориста?