Млеко без субвенција

Од нашег специјалног извештача
Пјаченца – Светска економска криза погодила је и италијанску пољопривреду, а тамошњи произвођачи нису баш много срећни због конкуренције нових чланица Европске уније.

Ово су највећим пољопривредним произвођачима из Србије, добитницима награде „Агролидер” (коју додељује Прокредит банка) приликом студијске посете Италији саопштили челници националних удружења пољопривредника и њихових синдикалних организација.

Најтежа је ситуација у производњи млека за које фармери добијају 0,28–0,3 евра по литру, а производња их кошта 0,4 евра. Тај губитак сносе сами произвођачи. Не постоји начин на који би италијанска држава могла да им помогне и губитак надокнади јер би то, како је речено, било у супротности са аграрном политиком која се води на нивоу целе Европске уније.

Да ли се може говорити о губитку у некој производњи, као на примеру млека, у држави у којој се годишње из буџета уједињене европске породице у пољопривреду на разне начине пласира пет милијарди евра, питали су наши произвођачи. Када се прерачунају све субвенције и сви облици аграрних давања, пољопривредни произвођачи просечно у Италији по хектару добијају 500 евра.

Према мишљењу првих људи пољопривредних организација, чини се да је, упркос државним давањима, губитак у производњи могућ и нема идеалне пољопривреде. То, уосталом, показује податак да се за десет година, конкретно у производњи млека, број фармера смањио десет пута. У земљи са 60 милиона становника сада има свега милион фармера, а 1,5 одсто становништва обрађује земљу. У просеку, фарме имају мање од 10 хектара, а пољопривреда у бруто домаћем производу Италије учествује са четири одсто. С пратећим индустријама које за базу имају пољопривредне сировине тај удео достиже 20 одсто.

За тешку ситуацију у производњи млека италијански фармери и њихови представници криве трговце и дистрибутере, за које кажу да имају монопол. Званично, у Италији нема монопола, али постоји како кажу олигопол – договор великих трговаца. Италијански произвођачи млека, како сами признају, нису јаки и удружени попут холандских и француских колега.

Италија је, иначе, увозник млека. Њене потребе су 16 милиона тона, а национална квота добијена од ЕУ је свега 10 милиона тона. Разлог за ову диспропорцију јесте то што су 1984. године уведене квоте за производњу због великих вишкова на европском нивоу, према просеку производње за последње две-три године који је тада у Италији износио управо толико –10 милиона тона. Данска је тада производила два пута више од својих потреба. Иначе, систем квота биће укинут 2015. године.

Италија сваке године у европски буџет уплати 12 милијарди евра, а за пољопривреду се као и свим чланицама врати 40 одсто, односно поменутих пет милијарди евра. Аграрна политика се води на нивоу Уније, а у буџету италијанске државе за пољопривреду је предвиђено само 500 милиона евра. Искључиво за осигурање од штете од природних непогода и пољопривредне пензије.

За разлику од наших, италијански земљорадници не плаћају доприносе за пензијско, па и здравствено осигурање које је за све у Италији бесплатно. Пензија није иста за све и постоје четири основне групе, а њена висина зависи од величине поседа, а не од врсте производње којом се земљорадник бавио. Просечно, италијански фармери имају пензију од 500 евра месечно, а услов је 40 година рада у пољопривреди.

Ценом својих производа, како су посведочили, нису задовољни ни произвођачи свиња. Тренутна цена живе ваге је 1,34 евра по килограму. Државна субвенција износи 0,05 евра по килограму, што значи да се по фарми са 8.000 товљеника годишње из буџета добије 40.000 евра. Произвођачи кажу да је највиша цена свиња била 2001. године, 1,6 евра по килограму, а да је у међувремену било пада и на свега један евро по килограму.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Европски парламент одобрио формирање фонда за млеко

Стразбур – Европски парламент одобрио је формирање специјалног „фонда за млеко” од 300 милиона евра да помогне том сектору у кризи који је суочен са проблемима због пада цена млека. Парламент је подржао овај предлог са 528 гласова за и 89 против приликом првог гласања за буџет ЕУ за 2010. годину.

Меру је раније одобрила Европска комисија, али је одлуком скупштине фонду додато још 20 милиона евра.

Уз удружени притисак произвођача млека и све већег броја земаља ЕУ, комисија је објавила да оснива фонд за млеко да помогне произвођачима са најхитнијим проблемима.

Посланици ЕУ су такође одобрили специјална овлашћења Европској комисији да субвенционише цене млека ако доста падну.

Бета

-----------------------------------------------------------

Чешки сточари заливају њиве млеком

Праг – Чешки сточари произвођачи млека почели су јуче у месту Усти над Орлици на североистоку земље да проливају млеко на њиве у знак протеста због ниских откупних цена. Тренутна откупна цена млека у Чешкој је око 20 евроценти за литар, док сточари процењују да би им за покриће трошкова и малу, примерену зараду, била неопходна откупна цена од макар 40 евроценти.

Председник Пољопривредне коморе Чешке Јан Велеба упозорио је уочи протеста да се у Чешкој из године у годину смањују стада крава музара. Према подацима Пољопривредне коморе, чешки сточари су 1993. имали око милион крава музара, док их је данас свега 380.000, а ако се тренд смањивања стада настави, за две до три године остаће их свега 200.000. „Због тога би у пољопривреди без посла остало око 40.000 људи а у прерађивачкој индустрији још 24.000 запослених”, казао је Велеба.

Чешки пољопривредници се из године у годину све гласније жале на ниске откупне цене, не само млека, а велике трговинске међународне ланце криве за то што на чешком тржишту почињу да преовлађују намирнице, попут млека и меса, из увоза. „Ако чешки политичари остану равнодушни, доћи ће до тога да ће пољопривредници напустити тржиште а на њему ће се наћи млеко из Западне Европе која повећава производњу”, казао је чешком радију Велеба.

Бета