Грчка „гура” западни Балкан ка ЕУ

У овом тренутку тешко је рећи колика је шанса да 2014. године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, све земље западног Балкана уђу у Европску унију. Познаваоци унутрашњих прилика у ЕУ и стручњаци за међународне односе и америчку спољну политику слажу се у оцени да Грчка – чији званичници најављују да ће иницирати „нову мапу пута” за овај регион – има интереса да се таква замисао оствари. Интереса за бржу евроинтеграцију балканских земаља, кажу, имају и Сједињене Америчке Државе које, према неким сазнањима, заправо стоје иза овакве замисли.

„Апсолутно не треба искључити могућност да Грчка може да прогура неки предлог у Европској унији. Сетимо се и да је иницијативу о Солунском самиту, маја 2003. године, гурала управо грчка влада, која је тада предводила ЕУ у унапређењу процеса стабилизације и придруживања”, каже проф. Тања Мишчевић, бивша директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Ова иницијатива би, према мишљењу Предрага Симића, професора Факултета политичких наука, могла да има „неку своју логику”. Грчка има не само традиционално пријатељске односе него и потребу да неке балканске земље, укључујући и Србију, буду стабилне („неке проблеме које има Србија потенцијално има и Грчка”).

Подсећајући на то да преговори у Бутмиру нису дали неке резултате, он закључује и да Американци, „вероватно, имају интереса да неке европске земље стабилизују преко Хрватске и Србије, које иначе посматрају као ослонце стабилности у региону”.

Професор Драган Симић, такође са ФПН-а, тврди да се Америка „искрено залаже” за интеграцију читавог региона, па самим тим и Србије. То је, каже, више пута казано, и приликом посете Џозефа Бајдена, потпредседника САД Београду. С друге стране, Србија у последње време много ствари чини које би требало да добију одјека, да се врата ЕУ не држе и даље полуотворена. „Чини ми се да се то у Вашингтону више схвата него у Бриселу”, каже Симић.

А, поводом неверице, која се у међувремену појавила у јавности, да би САД изабрале баш Грчку за ову мисију, он подсећа на то да је Хилари Клинтон, америчка државна секретарка, недавно покушала да омекша тврди став Холандије, у чему, по свему судећи, није имала успеха, па, стога, не искључује могућност да се сада тражи нека друга држава која је блиска земљама региона, посебно Србији, да исцрта „нову мапу” бржег приближавања ЕУ. У грчкој иницијативи он, иначе, види „могућу сондажу, која треба да произведе одређену реакцију Београда и других, пре него што би се она могла претворити у некакав конкретан политички потез”.

Предраг Симић наглашава, иначе, да је Грчка чланица НАТО-а и ЕУ и самим тим „погодна за лансирање овакве врсте иницијативе”.

Посматрајући из европског угла, чињеница је да су услови за проширење сада много мање повољни него што је то било 2003. године, када је Грчка забележила успех. Пре шест година чекало се, како објашњава Мишчевићева, „велико проширење” (2004, када је у унију ушло десет нових чланица), владао је велики оптимизам у ЕУ, није било економске кризе, а било је уређено функционисања ЕУ. Данас је ситуација сасвим обрнута. „Просто, не могу да кажем чији грађани у овом тренутку подржавају проширење”, каже она, додајући да, додуше, у ЕУ има најава изласка из актуелне кризе, а стигла је и „лепа вест” о потписивању Лисабонског споразума у Чешкој.

Различита су мишљења о томе колико Вашингтон може да утиче на бриселске одлуке. Мишчевићева, искључује могућност да САД може да диктира темпо проширења, уверена да оне заправо имају утицај на неке од држава чланица које су њени блиски савезници.

„Не треба потцењивати значај Вашингтона у Европи”, мисли, међутим, Предраг Симић, наводећи да је Америка увек била „некакав спољни члан ЕУ”. ЕУ је, у осталом, у великој мери настала на темељима НАТО-а, односно као последица америчке политике у Европи. ЕУ је део евроатлантске заједнице, „политичке породице” коју чине ЕУ и НАТО.

Почетком ове године, Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије, изјавио је: „Леп датум би била 2014. година – биће избори за Европски парламент, почиње нови буџетски период у ЕУ, а за љубитеље историје биће то тачно 100 година од момента који многи сматрају почетком 20. века”.

Иако сматра да 2014. није реална као датум уласка Србије у ЕУ („јер, све и да сутра поднесемо кандидатуру и почнемо преговоре о чланству наредне године, ми технички не можемо да то завршимо до тада”), Мишчевићева не одбацује могућност да се то тада догоди. „ЕУ је ипак политичка творевина. Када постоји апсолутни консензус између свих држава чланица, онда су ствари потпуно могуће”, каже она. То потврђује управо пример Грчке. Када је Грчка поднела кандидатуру за чланство, Европска комисија је дала негативно мишљење. Једногласном одлуком тадашњих држава чланица, Савет министара променио је, међутим, став ЕК и наредио Комисији да почне преговоре, који су са том земљом трајали свега две године.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Друцас: Убрзање за западни Балкан

Атина – Вршилац дужности министра спољних послова Грчке Димитрис Друцас рекао је да је један од приоритета Грчке убрзање процеса европских интеграција за државе западног Балкана.

Друцас је, у интервјуу аустријском радију ОРФ, а преноси агенција Фонет, рекао да је Грчка већ дала специфичан предлог, по којем би све државе овог региона требало до 2014. године да постану чланице Европске уније.

Према његовим речима, та година има посебан значај, јер се тада навршава 100 година од почетка Првог светског рата. „Европска унија, као најуспешнији мировни пројекат икада створен, треба да допринесе постављању темеља за мир и безбедност у региону Балкана”, оценио је Друцас.