Катастрофалне поплаве могуће је предупредити

Пред почетак сезоне високог водостаја, стручњаци се прибојавају да систем одбране од поплава неће издржати први већи притисак. Није проблем толико што је буџет „Србија вода” у последње четири године са 4.800.000.000 спао на 780.000.000 динара, што је једва довољно за редовно одржавање, него што се пре тога у јачање и градњу насипа и канала за одводњавање улагало још мање. Без новца и с мањкавим регулационим плановима за водотокове, све пада на стручност и залагање водопривредних предузећа, па је најгоре када она подбаце, као што се, судећи по речима Николе Марјановића, директора „Србија вода”, догодило у неким од крајева који су пре неколико дана поплављени.

– У Ужицу устава није била спуштена. Она је подигнута пре више месеци, да би се формирало језерце у којем људи могу да се купају лети, али су заборавили да је оборе на јесен, када купања нема, а водостај расте. Водопривредно предузеће надлежно за Сјеницу и Осоје није се одазвало на наш позив ни након поплаве, ћутали су и на наш други допис па смо морали да ангажујемо другу фирму. Проблем је и одржавање инфраструктуре која није у надлежности водопривредних предузећа. Мостове, на пример, друге институције морају да одржавају тако да могу да издрже притисак воде – каже Марјановић.

На деоницама за које је задужено његово предузеће, наводи он, пробијен је само један насип, зато што је и за то место понестало средстава.

– Све се свело на редовно одржавање док нам је за инвестиције одвојено једва довољно за два већа захвата. Водопривреда не треба да из буџета узима него улива, што је немогуће с овим ценама воде, али то је већ политичко питање. Држава је погрешила и када је одлучила да водопривредна предузећа приватизује. Нека од њих одлично раде, али су друга пала у стечај. Мађарска је направила исту грешку и зато су после откупљивали приватизована водопривредна предузећа – објашњава Марјановић.

О ревности државе говори и то што су „Србија воде”, мада су га предале још у децембру, на одобрење програма рада за ову годину због силних ребаланса чекале до јула. Оне су још добро прошле, јер „Београд воде” и даље чека.

– Мучи нас и непоштовање урбанистичких услова и нелегална градња. Драстичан пример је Миријевски поток, где су грађевински шут и остало ђубре набацани у воду образовали „бране” због којих поток плави – рекао је Иван Карић, помоћник директора „Београд вода”.

Сва ерозивна подручја и плавне зоне још нису прецизно одређени на територији републике, па се ту граде стамбени и инфраструктурни објекти, неконтролисано сече шума, а само поједине општине урадиле су Планове за одбрану од бујичних поплавa и проглашење ерозионих подручја. У плавним зонама не сме бити никакве градње, каже професор др Ратко Ристић, ванредни професор Шумарског факултета на Катедри за бујице и ерозије.

Бујичне поплаве и клизишта најчешћа су природна катастрофа у нашој земљи, а мањих водених токова, који услед јаких киша прерастају у бујичне водотокове и представљају могућу претњу по имовину и животе људи, само на простору јужно од Саве и Дунава има око 10.000. Размере „водене катастрофе” зависе и од људског фактора: наш саговорник са Шумарског факултета претпоставља да је нагомилано ђубре у речним токовима у великој мери утицало на по најновијих поплава у западној и југозападној Србији, јер речна корита нису имала довољну пропусну моћ, тако да се водена маса излила у приобаље, уместо да отиче.

– Саме поплаве су непредвидиве, могу да се десе било када, али ми можемо да одредимо плавне зоне и ризичне деонице речног корита и приобаља. Када би се на нивоу студија одредила ризична подручја, могли бисмо на њима да применимо пасивне мере заштите – да забранимо урбанизацију тих подручја, на пример. Данас имате ситуацију да су се у неким плавним зонама градили чак и стамбени објекти за које су и саме општине издавале потребне дозволе – каже професор др Ристић.

Наш саговорник истиче да је важно бројчано и по овлашћењима ојачати улогу водопривредних инспекција. Инспектори указују на очите прекршаје, као што су неоправдано заузеће водопривредног земљишта, депоновање отпада и ђубрета у речна корита, неодржавање регулација, дивља градња у плавним зонама. Али, пријаве инспектора често немају ефекта, јер су судски процеси дуги, казне мале, а реакције државних институција споре, истиче професор др Ристић.

В. Вукасовић
Ј. Беоковић