Од Мона Лизе до тениса

Почела је предизборна ћутња пред председничке изборе, а то значи предах од политичког маркетинга, плаћених термина са политичким говоранцијама, нарученим аплаузима и лажним одушевљењем. А после ћемо видети чија је парола била најупечатљивија…

Некако у исто време престале су и новогодишње свечаности. Пошто је официјелна Нова година на РТС-у дочекана млако, овога пута, јавни сервис је велики значај дао обележавању Православне нове године са певањем и играњем, нарочито на Другом програму РТС, традиционално резервисаном за другу врсту фолклора, за преносе из Скупштине Србије.

На ТВ Пинк се није ни престајало са весељем од 31. децембра 2007. Ударници Гранд продукције су се данима смењивали у раздраганом расположењу. Више се није знало шта је премијера а шта реприза, све се слило у поклич: забављај се народе док имаш разлога. Е, онда се кренуло са анкетама колико јануар има дана, колико се потрошило на славља и да ли је све то имало смисла. Како за кога.

Од спортских догађаја у првом плану је Аустралијски отворени турнир у тенису на којем наступа наша најбоља постава тенисера. Жељни победа свуда и у свакој прилици, новинари немају прави однос према вестима које стижу из Мелбурна. Славодобитно саопштавају победе наших тенисера над играчима који су 70 места испод њих на ранг-листи успешности. Истина, свака победа је победа, али прави окршаји тек предстоје, па велику радост треба сачувати за те тренутке. Ако их буде, што, наравно, искрено желимо…

У недостатку других сензација, у информативним емисијама је бар сто пута поновљено да је решена мистерија Мона Лизе. Наводно је откривено ко је била дама са слике Леонарда да Винчија. Промичу толики други културни догађаји, али на РТС-у највише воле да објављују, на пример, извештаје са аукција у Сотбију или Кристију. Или цене продатих дијаманата, Фабержеових јаја и слично. А ко излаже у УЛУС-овој галерији у Београду или у музеју у Нишу или Крагујевцу, то је већ у домену тајни космоса.

Село гори, а баба се чешља. – За православно новогодишње славље РТС је гледаоцима поклонио нову епизоду из серије „Село гори, а баба се чешља“, баш онако како је Радош Бајић, као аутор и редитељ обећао широком аудиторијуму. И овога пута публика се онесвестила од гледања, односно рејтинг је био изнад свих очекивања (30), што, заиста упућује да се неко озбиљније позабави овим феноменом; зашто сви „откидају“ на Радашина и његове сељане.

А Радашин се окренуо сеоским марифетлуцима, криволову риба динамитом и осталим намештаљкама, враћајући у ову сеоску хронику све оне јунаке за које се претпоставља да би могли и даље да уживају наклоност публике.

Још једном се потврђује да ништа боље не успева као успех, па је одјавна шпица серије сада окићена многобројним спонзорима и пријатељима серије што је гаранција да ће Бајић стићи до циља од 20 обећаних епизода. Само да не почне да разводњава и развлачи. То ће упропастити стечени капитал код оног дела публике која се са толиким усхићењем бацила на колена пред овом сентиментално-романтичарском сеоском причом домишљатог, упозоравајућег наслова „Село гори, а баба се чешља“.

После кафе. – ТВ Фокс је кренула са преподневним магазином под неодређеним насловом „После кафе“, што је, наравно, намерно јер оставља широке могућности за садржај програма, за дијапазон од мобинга до задуживања на лизинг. Одабране теме се „чврсто држе“, саговорници су озбиљни и компетентни и у свему постоји став са којим се можете сложити или одбацити, али нема подилажења публици по сваку цену. Основне одлике су оптимизам и добра воља.

Три водитељке, Данка Нововић, Оливера Ракић и Бојана Кесић представљају три генерације. Супротно очекивању да се оне међусобно искључују, ускачу у реч или међусобно ометају, оне, зачуђујуће, складно функционишу, знају свој ред и без застоја вуку емисију напред. Испомажу се, кад једна посустане друга одмах наставља, а трећа је на мртвој стражи да убаци рекламе или нови прилог. Ако се истраје у почетном ентузијазму, онда „После кафе“ може да се развије у гледану и корисну емисију која боље него друге прати свакодневне животне токове.