Игра живаца

У земљи са много пензионера, незапослених људи и „вечитих студената”, сасвим је природно да су јутарњи програми у самом врху популарности и гледаности. Наравно, уз такозване сервисне информације, податке о времену и саобраћају у главном граду драгоцени су и за све оне који крећу на посао или воде децу у школу и вртић. Дакле, без сумње, постоји читава армија гледалаца али и велика конкуренција јер, поред главних телевизија, и многе мање гаје ову врсту програма.

Јутарњи програм РТС-а је из неког само њима познатог разлога постао коректан и раван, да не кажемо досадњикав. Уз часни изузетак издања Вести у осам сати, које су динамичне, исцрпне, са актуелном темом и гостима од ауторитета... Све остало је без праве енергије што је недопустиво за редакцију са релативно великим бројем новинара наоружану мрежом дописништава по Србији. Ако нема прилога или приче, коју ће гледаоци током дана препричавати, која ће их обрадовати, дирнути, забринути, изазвати реакцију, то треба да представља црвено, трепћуће светло за уреднике. А да је потребно само мало иновације, најбоље сведочи то што Славко Белеслин који се петком појављује као водитељско појачање, уноси дозу динамике.

Јована Јоксимовић и Срђан Предојевић су добро искористили искуство стечено у Јутарњем програму РТС-а а године и уредничка позиција су им додали лежерност у вођењу програма на Пинк телевизији. То што сваког дана имају за госта по неког лекара специјалисту или адвоката, добар је и користан потез, али то што та телевизија која се хвали техничком опремљеношћу не може да осигура да стручњак у студију и водитељ не чују добро оне који се директно укључују и постављају питање, а ми гледаоци их савршено чујемо али морамо да присуствујемо оном „ало, да ли сте ту, само говорите, не не чујемо вас, пробајте да будете гласнији...”, својеврсно је малтретирање које се понавља из јутра у јутро. Аман, направите те везе како треба, па не јављају се људи са Месеца, јер боље смо чули Нила Амстронга и све остале космонауте који су разговарали са базом у Хјустону.

За све љубитеље спорта је добра вест то што РТС преноси утакмице Партизана у Лиги Европе. Лоша је то што гледаоци не знају на ком ће програму пренос почети, а на ком ће се завршити. Прво полувреме меча Партизан – Атлетик је по програмској шеми ишло на Другом програму, а други део меча на Првом. Тако је било и када је Партизан гостовао Аугзбургу али се од тога одустало па је цео меч преношен на РТС 2. Наравно, гледаоце о тој измени нико није унапред обавестио. РТС је прво говорио да је то због тога што Први програм покрива већу територију Србије од Другог. По том правилу, они што немају Други програм су били ускраћени за једно полувреме.

А тек сада после дигитализације, то нема логике јер сви који имају сигнал могу да гледају сва три програма РТС-а. Исти проблем је и код преноса осталих спортова. Пошто новине програмске шеме штампају дан пре догађаја, све чешће нам стиже програм у коме пише: Ако Новак игра у финалу, меч се преноси на Првом, или ако се наше одбојкашице не пласирају у финале пренос је на Другом... То не само да иритира и збуњује гледаоце, већ и наше читаоце јер када новине стигну на киоск, парови се већ увелико знају.