Јутарње занимације

Миша Стоиљковић, познато ТВ лице и власник пријатног радијског гласа и умећа говора, био је у уторак домаћин првог, раног дела Јутарњег програма РТС-а. После Јутарњег дневника придружила му се и колегиница Сања Драгичевић Бабић.

Али, вратимо се на Стоиљковића, који је одмерено, професионално, тачно, без претеривања било које врсте, неосетно прелазио с теме на тему, од разговора с дечјим онкологом до укључења репортера. И свакога је саслушао без прекидања или пожуривања. И тек тада гледалац је могао да види шта је то што недостаје у јутарњим програмима: мало „одмора за уши” од какофоније упадања у реч, потпитања, кикотања, паметовања и оног иритантног упозорења госту: „Молим вас, само кратко!” И ово је било једно од редовних издања Јутарњег програма РТС-а због којег, ако сте кренули на пијацу или да платите рачуне, нећете застати на прагу да бисте видели емисију до краја. Али, с друге стране, неће вас ни нервирати нити вам „подизати притисак”. Уосталом, у неким београдским болницама у којима је пацијентима неопходно да се не узнемиравају, дозвољено је да једино гледају РТС-ов Јутарњи јер ту има најмање сучељених мишљења и вербалних дуела.

Иначе Миша Стоиљковић је аутор емисије Радио Београда „Тата, ти си луд”, у којој разговара с познатим и мање познатим очевима о томе како су се снашли у улози оца, како васпитавају своју децу, колико им је очинство важно и шта им је променило у животу. Како би било када би таква емисија постојала и на телевизији. Ех, пусте жеље…

Јутарњи програми поред бројних квалитета имају и ману за коју је мало рећи да иритира гледаоце: готово снисходљив однос репортера с терена и њихових гостију који у разним варијантама „милион пута” поздраве водитеље у студију, односно ослове их по имену. То је најупечатљивије на примеру Прве ТВ. Сваког јутро имена Јоване Јоксимовић и Срђана Предојевића чујемо безброј пута јер тако сваки репортер почиње и завршава јављање с терена, а не заостају ни њихови саговорници који прво поздраве Јовану и Срђана па онда „драге гледаоце”. Све би нам то мање сметало кад би учесницу, у по правилу занимљивим и актуелним разговорима у студију, режија чешће потписивала тако да тачно знамо име и функцију особе са чијим се мишљењем слажемо или не.

Савет је: ословљавајте чешће у току прилога госте по имену, а то како се зову водитељи, одавно смо научили.