Стварни циљ српске приватизације

Који су били циљеви усвајања важећег закона о приватизацији из 2001. године? Први и најважнији циљ био је да се побољша ефикасност предузећа које се приватизује, што је требало да повећа ниво производње, запослености, извоза, односно укупног животног стандарда становништва. Други циљ је био обезбеђење прихода за државни буџет. Ова два легитимна друштвена циља пратила су и два неформална групна или појединачна циља у вези са јефтином куповином најбољих српских предузећа, односно најатрактивнијих локација и пословног простора, као и са остварењем великих провизија.

Какав је епилог спровођења овог закона? Укупна производња у 2008. (пре економске кризе) достигла је 80 одсто, а индустријска производња свега 50 одсто производње из 1990. године, запосленост је била на нивоу од око 70 одсто, а извоз је био скоро двоструко виши, док је у истом периоду (1990–2008) извоз Чешке порастао 15 пута. Од продаје скоро 2.000 предузећа, држава је инкасирала око две милијарде евра. Истина, како је недавно објављено у штампи, Апатинска пивара, са још десет зависних предузећа, поново је продата за 2,2 милијарде долара.

Зашто цена српских предузећа није била виша? Зато што су у исто време продаване три цементаре, две фабрике дувана, више млекара, пивара... али и због чињенице да се добра провизија могла остварити само ако је продајна цена била знатно испод реалне. Да у српској приватизацији нису чиста посла потврђују и подаци о броју раскинутих уговора (скоро четвртина), као и бројне афере, које никада нису доведене до свог логичног краја.

Ко је највише профитирао од процеса приватизације? Српски тајкуни, кумови и остали пријатељи. Држава је захватила само мрвице, док су радници, односно они који су практично стварали сву ту имовину, највеће жртве српске приватизације.

Шта чинити у наредном периоду? Пре свега приватизацију преосталих предузећа спроводити веома опрезно водећи искључиво рачуна о ширем националном интересу. Тајкунима и осталима наплатити реалну цену грађевинског земљишта, а имовину прогресивно опорезовати, док према онима који су узимали дебеле провизије закон мора бити немилосрдан.

Економски факултет, Београд