Stvarni cilj srpske privatizacije

Koji su bili ciljevi usvajanja važećeg zakona o privatizaciji iz 2001. godine? Prvi i najvažniji cilj bio je da se poboljša efikasnost preduzeća koje se privatizuje, što je trebalo da poveća nivo proizvodnje, zaposlenosti, izvoza, odnosno ukupnog životnog standarda stanovništva. Drugi cilj je bio obezbeđenje prihoda za državni budžet. Ova dva legitimna društvena cilja pratila su i dva neformalna grupna ili pojedinačna cilja u vezi sa jeftinom kupovinom najboljih srpskih preduzeća, odnosno najatraktivnijih lokacija i poslovnog prostora, kao i sa ostvarenjem velikih provizija.

Kakav je epilog sprovođenja ovog zakona? Ukupna proizvodnja u 2008. (pre ekonomske krize) dostigla je 80 odsto, a industrijska proizvodnja svega 50 odsto proizvodnje iz 1990. godine, zaposlenost je bila na nivou od oko 70 odsto, a izvoz je bio skoro dvostruko viši, dok je u istom periodu (1990–2008) izvoz Češke porastao 15 puta. Od prodaje skoro 2.000 preduzeća, država je inkasirala oko dve milijarde evra. Istina, kako je nedavno objavljeno u štampi, Apatinska pivara, sa još deset zavisnih preduzeća, ponovo je prodata za 2,2 milijarde dolara.

Zašto cena srpskih preduzeća nije bila viša? Zato što su u isto vreme prodavane tri cementare, dve fabrike duvana, više mlekara, pivara... ali i zbog činjenice da se dobra provizija mogla ostvariti samo ako je prodajna cena bila znatno ispod realne. Da u srpskoj privatizaciji nisu čista posla potvrđuju i podaci o broju raskinutih ugovora (skoro četvrtina), kao i brojne afere, koje nikada nisu dovedene do svog logičnog kraja.

Ko je najviše profitirao od procesa privatizacije? Srpski tajkuni, kumovi i ostali prijatelji. Država je zahvatila samo mrvice, dok su radnici, odnosno oni koji su praktično stvarali svu tu imovinu, najveće žrtve srpske privatizacije.

Šta činiti u narednom periodu? Pre svega privatizaciju preostalih preduzeća sprovoditi veoma oprezno vodeći isključivo računa o širem nacionalnom interesu. Tajkunima i ostalima naplatiti realnu cenu građevinskog zemljišta, a imovinu progresivno oporezovati, dok prema onima koji su uzimali debele provizije zakon mora biti nemilosrdan.

Ekonomski fakultet, Beograd