Одложен избор челника ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел, 10. новембра – Шведско председништво ЕУ, супротно многим очекивањима, још није одредило датум ванредног самита на којем би се европски лидери позабавили избором првог председника ЕУ и новог европског високог представника за спољну политику. После синоћње изјаве шведског премијера Фредрика Рајнфелда да су консултације о листи имена за највише функције на пола пута, све је изгледније да ће он самит сазвати за идућу недељу, а не за четвртак или предстојећи викенд, како је било наговештено дан раније.

Херман ван Ромпуј, премијер Белгије, и даље важи за фаворита међу, још незваничним, кандидатима за председничку функцију, али све је више гласова који говоре да Дејвид Милибанд, шеф британске дипломатије, не жели да буде европски високи представник за спољну политику. Иако је сам Милибанд то први изјавио пре неколико дана када је подржао кандидатуру Тонија Блера за председника ЕУ, нико му изгледа није поверовао. Милибандови блиски сарадници пружили су јавности додатно објашњење рекавши да он има амбиције да настави се бави политиком у Британији, а не у Бриселу.

Одустајање Милибанда отвара пут за Масима д’Алему, бившег италијанског премијера, који је преко ноћи постао фаворит у неизвесној трци. Међутим, Бернар Кушнер, француски шеф дипломатије, изјавио је синоћ да „искрено речено фаворита нема”. Он је изразио сумње да ће листа кандидата за највише функције у ЕУ бити закључена током ове недеље и предвидео да ће се то догодити наредне седмице. Истакао је да Француска још разматра и чека са доношењем одлуке о томе кога ће подржати.

Очекивања јавности да ће се после синоћње свечане вечере у Берлину, организоване у част 20. годишњице пада Берлинског зида, знати нешто више о избору будућих челника ЕУ – нису испуњена. Један од једноставних разлога због којих се то није десило вероватно је и присуство високих гостију из других делова света пред којима није било упутно расправљати унутрашња питања ЕУ. Сви остали детаљи засад су непознати широј јавности, али се са приличном сигурношћу може претпоставити да велике европске силе још „тврде пазар”.