Кад задрхти министрова „десна рука”

Знате ли нешто што ја не знам?

Тако је гласио одговор једног државног секретара на питање „Политике” шта би радио да се којим случајем његово име нађе на списку 2.224 државна службеника који ће добити отказ због примене Закона о смањењу администрације. Изгледа да нико није прави пример када је реч о отказима, па стога и не чуди што је већина саговорника наше питање схватила као провокацију.

Како би реаговали, у којим областима би тражили ухлебље, на какве услове би пристали да раде уколико би их (хипотетички) после примене Закона о смањењу државне администрације, њихови шефови (министри) прогласили вишковима. Иако је поента анкете била да „министарске десне руке” својим колегама из области просвете, здравства, економије, социјалне политике или права, које ће задесити оваква судбина, дају савет о томе где ће моћи поново да добију посао – многи то нису тако схватили.

Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, један је од ретких саговорника који није ватрено реаговао кад је с друге стране слушалице чуо питање новинара. Ипак, и он је, баш као и његове колеге из других министарстава одговор почео речима „мислим да нисам прави саговорник за ту причу”.

– На ову позицију дошао сам тако што сам напустио породични бизнис. Са задовољством бих се вратио у адвокатску канцеларију која послује од 1934. године – кроз осмех је одговорио Хомен на то прилично лично питање.

А кад би своје колеге који ће догодине остати без посла саветовао на која врата да покуцају, наш саговорник би им препоручио да се специјализују за право Европске уније.

– Адвокатура је такво занимање да у њој има посла само онда кад народ има пара. С обзиром на кризу, тренутно и није најбољи тренутак за запошљавање. Ипак, чињеница је да у области права ЕУ недостају стручњаци и мој савет младим људима је да се што више специјализују у тој области. Такви стручњаци ће нам тек бити потребни кад добијемо статус кандидата – саветовао је Хомен своје колеге.

Да којим случајем Вук Ђоковић, државни секретар Министарства финансија, своје име види на „црној листи”, признаје да би га то, као и свака неправда, погодило.

– Губитак посла је велика трагедија, наравно да би ми било тешко. Ипак, отказом се живот не завршава. Вероватно бих се вратио на старо радно место у Центар за високе економске студије (ЦЕВЕС). Дефинитивно, овом тржишту недостају знање и вештине из различитих области менаџмента. Врло често се у пракси догоди да је у Жагубици, на пример, отворен конкурс за неко солидно радно место, са добром платом али да нико не жели тамо да заснује радни однос – каже Ђоковић.

На питање да ли би он ишао у Жагубицу да ради, наш саговорник одговара:

– Не желим да ме било ко погрешно схвати, нити да звучим лажно скромно, али рођен сам у Београду, живео сам једно време у иностранству, а и с обзиром на образовање и радно искуство, не могу да кажем да ми је тамо место.

У Министарству финансија, где Ђоковић ради, без посла ће по новом предлогу закона остати 220 људи, што је десетина укупног броја запослених. То је каже, велики притисак за његове колеге и наравно да су забринути због тога, али тренутно има толико посла да време не проводе у ходницима причајући о систематизацији.   

Љиљани Лучић, државном секретару у Министарству за рад и социјалну политику, није било нимало свеједно кад је новинар од ње затражио да замисли своје име на списку вишкова.

– Питање није лично, него прелично. Уопште не бих бринула за било ког државног секретара, нас постављају министри, то се на нас не односи, негодовала је наша саговорница истичући да због знања и образовања, она и њене колеге не спадају у ту категорију.

Тек после додатног објашњења новинара да није поента да испровоцира саговорника, већ да добије одговор који ће бити и нека врста путоказа онима који ће остати посла, Љиљана Лучић је стрпљиво и с пажњом изнела неколико предлога.

– Има доста могућности за запошљавање у области социјалне политике.

Развијају се различите услуге, траже се кадрови у невладиним организацијама… Осећа се недостатак, на пример, када је реч о помоћи у кући за старе и изнемогле и особе са инвалидитетом. У Београду, рецимо, има само 600 геронтосестара, што је недовољно. На тржишту има простора да се отворе специјализоване агенције тог типа. Добар избор може да буде и отварање дневног боравка за најугроженије категорије, саветовала је наша саговорница.

Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију, нимало се не би узбудио кад би добио отказ, јер како каже и сам ових дана о томе размишља.

– Ово министарство није испунило моја очекивања, не бих имао никакав проблем с тим. Посао бих тражио у области пензионог осигурања, запошљавања или у привреди – открива Ивановић.

Каже и то да су, с обзиром да је министарство настало из Координационог центра и да је било логистичка подршка у преговорима о статусу, многи сектори сувишни.

– Ипак, многи људи су уплашени. Највише их брине да ли ће понуда о отпремнинама бити фер и поштена. Мучи их неизвесност, као и то, што ових дана могу да чујем, да нису они криви што су ту. Неки су и својевољно почели да одлазе и напуштају посао – наводи Ивановић.

Рајко Перић, десна рука министра за инфраструктуру, на наше питање одговорио је како није надлежан да даје такве информације.

– Позовите нашу прес службу – казао је.

На констатацију да не анкетирамо службенике који се баве односима са јавношћу, већ да су питања намењена државним секретарима, наш саговорник је одговорио да је „таква процедура”. Перић је инсистирао да питања пошаљемо електронском поштом, па ће он преко прес службе одговорити. На констатацију да није коректно према осталим саговорницима то што ће само он добити на времену, док су сви остали одговарали у директном разговору, Перић је остао при свом ставу. Процедуру смо, ипак, испоштовали, али одговоре нисмо добили.

Повратни мејл у редакцију „Политике” стигао je са адресе Небојше Ћирића, државног секретара Министарства економије: „Тражио бих нови посао у области економије”.

Иако је Радина Тодорић, из кабинета министра Расима Љајића пре два дана тражила мало времена да размисли о одговорима, јуче се није јављала на мобилни телефон.