Трка за базу на Сејшелима

Елегантно здање министарства иностраних послова Сејшела у главном граду Викторији никада као ове јесени није угостило толике свите високих страних војних официра у одвојеним посетама.

Од 1. септембра до јуче безбрижном престоницом глобалног богаташког туристичког раја, готово један за другим, протутњали су: директор националне одбране кинеског министарства иностраних послова, командант америчке војне команде за Африку, француски министар одбране, представници ЕУ команде ЕУНАВФОР...

Званични режим на Сејшелима не крије тескобу због најезде страних војних експерата који нуде издашну и моменталну сарадњу.

Све дрскији оружани препади сомалских пирата хиљадама наутичких миља од Могадиша на југу Индијског океана према Сејшелима и Мадагаскару – главно су објашњење несвакидашњег интересовања представника водећих војних сила за архипелаг 115 коралних острва надомак источне обале Африке.

И јуче су сомалски пирати отели грчки теретни брод на путу између Кувајта и јужноафричке луке Дурбан. Војна армада 21 државе света, која од прошле јесени шпарта прилазима Аденском заливу, по ко зна који пут није била у стању да спречи отмицу „Филице”, грчког брода под заставом Маршалских острва са 22 члана посаде. У сличном нападу прошле седмице друга секција сомалских пирата киднаповала је теретни брод „Ал Мизар” који је из Дубаија за Могадиш превозио, по једнима, велики товар оружја, по другима – цемент и храну. Сомалски пирати већ су одвукли „Ал Мизар” у гусарску базу Харадир на рогу Африке: судбина „Филице” и данас је неизвесна.

Сомалски пирати делују на површини око два милиона наутичких миља од Омана до Сејшела и Сомалије, угрожавајући трговачку пловидбу на једној од најпрометнијих рута између Азије и Европе, већ месецима упозорава агенција за поморску пловидбу УН из Куала Лумпура.

Надзор дејства сомалских пирата из западњачке базе у Џибутију на афричкој обали и команде америчке Пете флоте у Бахреину није до сада успео да сузбије пиратску офанзиву. Деценијама скрајнути на мапама глобалних војних стратега (САД у Викторији немају амбасаду), Сејшели су одскора на радару Пекинга, Вашингтона, Париза, Брисела...

У позадини понуда водећих армија света за војну сарадњу са Сејшелима (85.000 становника, 451 километар копнене површине и 400.000 квадратних километара поморске територије) јесте нова трка за утицај у зони Индијског океана на почетку 21. века, тврди сер Џејмс Манкам, први председник Сејшела, у тексту за „Вашингтон пост”.

У овој трци званични Пекинг био је најбржи.

Генерал-мајор Кијан Линхуа, директор националне одбране у кинеском министарству иностраних послова, потписао је 1. септембра у Викторији споразум о војној сарадњи Пекинга и Сејшела. Средином септембра генерал Вилијам Ворд, командант америчке војне команде за Африку, долетео је из Штутгарта у Викторију да увери званичнике Сејшела у истрајну намеру САД да јача стратешко партнерство са архипелагом. Неколико дана касније француски министар одбране Ерве Морен обећао је Сејшелима 1,18 милиона долара за развој острвског правосуђа. Војни представници ЕУ ове седмице су у Викторији потписали споразум о војној сарадњи са Сејшелима ради сузбијања дејства сомалских пирата. У војним понудама Сејшелима изасланици „бриселске фамилије” за сада су отишли најдаље. По новом споразуму Брисела и Викторије – војни експерти ЕУ убудуће биће распоређени по архипелагу ради борбе против пирата, док ће ратне лађе „двадесетседморице”, по потреби, моћи да наставе потеру за сомалским пиратима из међународних вода у територијалним водама Сејшела и, ако затреба, да отварају ватру!

Господском туризму на Сејшелима ближи се, изгледа, крај.

Шта на милитаризацију југозападног обода Индијског океана кажу сомалски пирати – за сада је неизвесно.