Без државе, значи и политичара, не иде

Нови Сад – Некада се знало и радо се сећају у нашем најстаријем суперлигашу времена када су у руководству Војводине били покрајински и градски челници, попут Стевана Дороњског, Јована Дејановића или Петра Пинкија Палковљевића. Мандатар Управног одбора Војводине Ратко Буторовић овога пута се определио да за сараднике има угледне привреднике, а у Скупштини клуба остављена су чак три места за представнике града, међутим предлога нема!

– Наш Управни одбор броји седам чланова, док је у Скупштини 55 места. Политичара нема на списку, али сматрам да би било сврсисходно да заједнички решавамо клупске проблеме са њима. Дабоме, политичар у оном најлепшем значењу, да је поклоник и зналац фудбалског спорта и утицајан у средини где трајемо ево већ 95 година – вели Радисав Рабреновић, генерални секретар Војводине. – Наш буџет је непуна два милиона евра, за наше прилике квалитетан, а за европске никакав. То је чињеница баш као то што нам нити један динар не долази из градске касе, а у нашем окружењу, ту мислим на Загреб, Темишвар или мађарске лигаше је сасвим другачије. Имамо веома бројан играчки погон свих категорија, стадион ми одржавамо, плаћамо струју, воду и грејање, иако је градски и званично је у власништву градског јавног предузећа „СПЕНС”.

Војводина, ипак, не затвара врата политичарима.

– По нама, логично би било да градски буџет прати реализацију нашег програма. На теренима у Фудбалском центру „Вујадин Бошков” је десет травнатих терена, ради се од јутра до сутра, а нема неких давања родитеља или чланарина. Хоћемо да направимо један терен са вештачком травом, попут оних у Салцбургу или Москви, али тешко да можемо да обезбедимо толики новац од својих прихода. Колико је град неправедан говори и пример управе ЈП „СПЕНС” који нам је наплатио металне ограде за пролаз навијача у мечевима високог ризика за утакмицу са Црвеном звездом. Они, формални власници стадиона, захтевали су 23.000 динара авансно за ову услугу. Ето, тако је то у Новом Саду. Понављам да би утицај у сваком погледу локалне самоуправе и државе био логичан и наша врата су отворена политичарима – каже Рабреновић.

Војводина је одвајкада била отворен клуб у којем су стасавала велика фудбалска имена, од Бошкова, Веселиновића, Пантелића, Тривића преко Михајловића и Јокановића до Красића, Јовановића и Качара, а сада је на сцени генерација Алексића, Бркића, Медојевића и Тадића. Војводина је права фабрика талената, репрезентативаца и врхунских стручњака, а то, богами, кошта и без државе и политичара је све теже. Председник клуба Ратко Буторовић, потпредседник Душан Пајевић и њихови сарадници поставили су високе циљеве, а да би се они остварили потребно је много новца.