О мишевима и Наполеоновој висини

1. Ајнштајн је имао лоше оцене у школи.

Згодан изговор за лоше ђаке, али није тачно да је чувени научник и нобеловац имао лоше оцене. Заблуда потиче или од погрешног тумачења Ајнштајнових четворки као америчке оцене „Д” или можда због промене начина оцењивања у његовој школи давне 1896. године.

2. Мишеви воле сир.

Можда ће зграбити комад у мишоловци, али када би се Џери питао, више би волео да му последњи залогај буде нешто слатко, на пример житне пахуљице или можда чоколадица.

3. Наполеон је био низак.

Разумљиво је зашто је херој ниских мушкараца, али Наполеон није био висок 157 сантиметара, него 170, што је био просек за мушкарце тог времена. Заблуда можда потиче из погрешно обрачунавања. Француски инч је дужи од британског, па је француских пет стопа и два инча заправо пет стопа и око шест инча, објашњава историчар Роберт Вајлд.

4. Томас Едисон је изумео сијалицу.

Упркос распрострањеном уверењу, Томас Едисон није изумео сијалицу, већ је само унапредио идеју која се родила 50 година раније. Као стварни изумитељ помиње се британски научник Џозеф Свон, а Руси тврде да је то био њихов Александар Лодигин.

5. Леминзи извршавају самоубиство.

За лош имиџ патуљастих хрчака крив је наводно један од раних Дизнијевих филмова. Тачно је да се они понекад у очајничком трагању за храном суноврате са литице, али то се не може описати као колективно самоубиство.

6. Вода из водокотлића врти се у ве-це шољи у различитом смеру у северној и јужној хемисфери.

Овај мит је нашао место у једној епизоди „Симпсонових”, али у питању је потпуна заблуда.

7. Људи су настали од мајмуна.

Дарвин није тако ни рекао, али се често може чути. По Дарвиновој теорији, људи и шимпанзе су много давно имали заједничког претка.

8. Викинзи су имали шлемове са роговима.

Чист мит! Изгледа да су викинзи сахрањивани са шлемовима и роговима за пиће. Када су их Енглези у викторијанској ери ископали, помислили су да су шлемови имали рогове.

9. Колумбо је веровао да је земља равна.

Можда није знао колико је планета велика, али није бринуо да ће пасти преко ивице. У уџбеницима се може наћи тврдња да нико није био сигуран каквог је облика земља док „Колумбо није доказао”. Амерички писац Вашингтон Ирвинг измислио је сцену у којој је Колумбо несигуран каквог је облика планета.

10. Различити делови језика препознају различите укусе.

Имамо различите квржице на језику и неке су осетљивије од других, али нису груписане у савршене одељке које је лако оивичити.

Ј. К.