Словенија до Умага и Новиграда

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 11. новембра – Упркос чињеници да је у Стокхолму 4. новембра коначно потписан арбитражни споразум у циљу окончања спора око демаркације, у Љубљани и Загребу не престају жестоке дебате о документу који су парафирали премијери Борут Пахор и Јадранка Косор. Нове неспоразуме подстиче „једнострана изјава”, коју је потом у Загребу потписала Косорова, чиме уводи накнадна, другачија тумачења стокхолмског споразума. Премијер Пахор узвраћа најавом референдума о арбитражи, на шта „Вечерњи лист” оптужује Словенију да је незајажљива у територијалним претензијама према Хрватској.

Повод за нова спорења је документ словеначког парламента из 1994. године, означен као „строго поверљив”. У њему је став тадашње радне групе словеначког парламента о полазиштима за разграничење са Хрватском. Уз текст са наднасловом „Тајни документ словенског парламента из 1994. с упутама преговарачима”, насловом „Пахор 1994: Савудрија, Умаг и Бује су Словенија” и поднасловом „Још 1994. Словенија је разрадила две стратегије с циљем да нам отме земљу”, загребачки лист објављује и факсимил словеначког документа из кога се види да су му кумовали, уз Пахора и шефа словеначке деснице Змага Јелинчича, тадашњи посланици а потоњи словеначки министри спољних послова Димитриј Рупел и Зоран Тхалер.

„Неки догађаји упозоравају да су словеначка држава и општина Пиран починили грешку јер су (Хрватској) препустили надзор над територијом и становништвом словеначких села Шкриље, Бужин и Шкоделини... ради се о територији која припада пиранској општини”, пише у словеначком документу уз упозорење посланицима да је „последња међународно призната граница у Истри – јужна граница Слободне територије Трста”, тачније река Мирна.

„Вечерњи лист” упозорава да је Пахор још пре деценију и по тражио од Хрватске „праведно решење” за разграничење и „јужну границу катастарских општина Каштел и Савудрија у саставу општине Пиран, с границом на мору која омогућава (Словенији) слободан излаз на отворено море”. Хрватска указује на Пахорове територијалне апетите према којима би Словенији припало копно све до реке Мирне уз (хрватске) градове Савудрију, Умаг, Бује, Грожњан и Новиград.

Рупел је данас чиновник словеначког МСП, Тхалер посланик Европског парламента, а Јелинчич је и даље љути противник икаквих „територијалних уступака” Хрватској.

Загреб тврди да Словенија није одустала од сличних планова у којима види напор Љубљане да померањем копнене границе ка југу – оствари главни преговарачки циљ и „задобије чврсту упоришну тачку на копну на основу које би се затим према међународном праву право повукла црта која води до отвореног мора”, па би Словенија стекла знатно веће територијално море.

Хрватски медији откривају да је тај словеначки нацрт заправо већ реализован, јер грађани Словеније (према хрватским подацима) данас имају у власништву око 80 одсто некретнина Савудрије. Откриће „Вечерњег листа” није новост јер су словеначки захтеви за границу на Мирни били представљени јавности још средином деведесетих, када је иста група словеначких посланика, а без знања хрватских власти, посетила спорна подручја у Истри. Хрватски адути били би много јачи када би се ослонили, на пример, на снимак чешке телевизије из осамдесетих година, на коме словеначки полицајац упозорава лађу „Панта реи”, која се налазила усред Пиранског залива, да је упловила „у хрватско територијално море”.

С друге стране, ни словеначка дипломатија не оскудева у аргументима у спору са Хрватском. Некадашњи премијери Ивица Рачан (Хрватска) и Јанез Дрновшек (Словенија) потписали су 2001. уговор о заједничкој државној граници у коме је Хрватска признала Словенији не само „контакт” са међународним водама Јадрана, него и посебан пролаз у облику чунка којим би међународно море било „повучено” ка словеначком територијалном мору. На (пропалом) Дрновшек–Рачановом споразуму (чији факсимил ексклузивно објављујемо) виде се парафи оба покојна премијера уз напомену на словеначком језику да се ради о последњој радној верзији. Споразум је прецизно одредио географске координате које би Словенији омогућиле доступ (junction) међународним водама Јадрана. Што је Јадранка Косор најновијом „једностраном изјавом” – одбацила.

Светлана Васовић-Мекина