Словенија уцењује Хрватску

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 17. јануара – Шта је међудржавни споразум, а шта службена белешка, то је тежиште свађе између Љубљане и Загреба која је синоћ ескалирала новим претњама Јаншине администрације Хрватској да ће у Бриселу испословати одлагање или чак замрзавање уласка суседа у Европску унију. Заоштравања су почела уочи Нове године, у очекивању званичне Љубљане да Загреб повуче одлуку о ступању на снагу Заштитне еколошко-риболовне зоне (ЗЕРП), којом је Хрватска у складу са конвенцијом о морском праву УН проширила свој појас у Јадрану и на део у коме су до сада ловили словеначки и италијански рибари.

Шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел калкулисао је у овдашњим медијима све до 1. јануара када ће, захваљујући и притисцима европског комесара за проширење Олија Рена, Загреб поништити одлуку о ЗЕРП-у, потврђену у Сабору. Очекивао је да ће ЗЕРП нестати чим буде формирана нова хрватска влада, али исказало се да је и ова Санадерова иста она која је о ЗЕРП-у одлучивала. Јасно је да Санадер не може олако да одустане од ЗЕРП-а јер су ту и све хрватске странке јединствене да Словенија није у праву када Хрватској намеће одустајање од њених суверених права, што поткрепљује и аргументација експерта Даворина Рудолфа да ЗЕРП није искорачење из међународног права и да је исту могућност искористила и Ренова Финска, проширивши своју еколошко-риболовну зону на уштрб мора својих комшија.

Словенији у ЗЕРП-у није спорна „заштита Јадрана”, али јесте то што јој (од)узима право контроле целог Пиранског залива и што (хрватске) карте које дефинишу ЗЕРП „прејудицирају спорне пограничне коте у корист Хрватске”. Љубљана се позива на улогу председавајуће ЕУ чији је став да ЗЕРП (дакле, неколико спорних квадратних километара копна и воде) није ствар билатералних преговора (са Хрватском) већ проблем целе Уније, док медији у Љубљани вербална препуцавања на линији Љубљана–Загреб прате родољубиво-ратоборном реториком типа „ЗЕРП – победа или пораз?”.

Словеначка дипломатија је прибегла тактици „штапа и шаргарепе” – Рупел у истом даху тврди да подржава „Хрватску на њеном путу у ЕУ” и да је то оствариво, али „само ако Хрватска испуни одређене захтеве”, тачније ако се покори диктату словеначких територијалних аспирација. Иако Рупел додаје да „Словенија не жели да прети”, хрватски политички врх схвата његове речи управо тако, посебно пошто је поручио колегама у Загребу да „мора доћи до промене хрватске политике, иначе ће се Хрватска наћи у проблему”.

Влада премијера Јанеза Јанше хтела би да шеснаестогодишња погранична спорења са Хрватском преломи током председавања и уочи „уласка Хрватске у Унију”. Загреб, међутим, одбацује уцене: „ЗЕРП важи, а покренућемо разговоре са представницима Словеније, Италије и европске комисије о могућим нејасноћама”. Речи новог хрватског министра спољних послова Гордана Јандроковића дочекане су на нож у Јаншином кабинету, који узвраћа да нема ништа од преговора о ЗЕРП-у, ни на нивоу квадрилатерале (Загреб–Љубљана–Рим–Брисел), нити двостраних.

На то се у емисији „С председником на кави” Хрватског радија одазвао председник Стјепан Месић; коментаришући компликације са Словенијом, Месић одговара да није добро што са словеначке стране стално долазе неке претње, и закључује: „Ми Словенији нисмо никада претили, никада нисмо рекли да ћемо јој, ако нам спречи улазак у Унију, обуставити улазак на хрватско тржиште.”

Упркос Месићевом позиву да „Словенија омекша претње”, премијер Јанша то одбацује, оптуживши у уторак Хрватску да не поштује међудржавне договоре. Распламсала се дебата да ли разговор о ЗЕРП-у из 2004. има снагу међународног споразума (који Хрватска мора испоштовати), или је то тек „службена забелешка са заједничког састанка”, како тврди Санадерова страна. Рупел је у синоћњој информативној емисији „Одмеви” (одјеци) на ТВ Словенија изјавио да „Словенија губи стрпљење”, уз упозорење Загребу да ће Љубљана испословати замрзавање наставка преговора за улазак у ЕУ и дугорочно закочити приступање Хрватске Унији.

-----------------------------------------------------------

Остављена у чекаоници ЕУ

Извештач Европског парламента за Хрватску Ханес Свобода оценио је да је „у опасности” тежња Хрватске да до 2011. уђе у Унију, а да су све мање шансе да се то деси и до 2012. Свобода је за данашњу „Слободну Далмацију” подсетио да Хрватска мора прихватити „правила европског клуба” пошто су „Италија и Словенија у клубу, а Европска комисија их подржава; кад буде Хрватска у клубу (ЕУ), онда ће смети да мења правила”, иначе ће тврдоглавошћу само „продужити актуелно стање”. Иако је и Свобода приметио да „Словенија можда није баш коректна кад је Хрватска у питању”, Брисел је у међувремену одбио да отвори преговарачко поглавље о правосуђу и људским правима, што је хрватска јавност сазнала тек после месец дана. Европска комисија је ставила на лед и пројекте из програма „Phare 2006”, а уз то је за пет милиона евра смањила средства за програм „Ипа” (помоћ државамакандидатима). Кристина Нађ то објашњава „привременим мерама опреза” које ће комисија да повуче кад Хрватска отклони „недостатке”. Како пише ријечки „Нови лист”, иако висина замрзнутог новца није обелодањена, сума се креће око 130 милиона евра.