Посвађани као пси и мачке

Форуми на којима расправљају љубитељи животиња, седећи у топлој соби наравно, усијали су се последњих недеља, посебно откад се у расправе преко интернета и говорећи за новине укључио и режисер Горан Паскаљевић, познат и као велики заштитник угрожених четвороножаца. Дојучерашњи савезници у борби за заштиту животиња окупљени у Савезу за заштиту животиња нашли су се на двема странама. „Орка”, тачније њен инфо-центар, и Елвир Буразеровић на једној су страни. На другој су се нашли Паскаљевић, његово удружење „СОС енималс”, као и Удружење за помоћ напуштеним животињама „Хелп енималс” са председницом Златом Корјенић.

У одсуству познатог режисера, који присуствује ретроспективи својих филмова у Њујорку, подсећамо на оно што је скоро говорио.

– У старту сам веровао да ће бити боље и био сам толерантнији према људима које данас оптужујем и спреман сам да идем до краја да се зло не би ширило. Директор Ветеринарске станице „Београд” Ђорђе Ђокић је веома добро знао за крвави пир над недужним псима и мачкама у Овчи, а ништа није учинио да се то спречи. Уместо масовне стерилизације настављено је перфидно уништавање животиња. Елвир Буразеровић ме је разочарао, јер, као и Ђокић, у први план ставља своје личне интересе – говорио је Паскаљевић.

Тројна коалиција је формирана пре две године и требало је да трајно реши проблем паса и мачака луталица у Београду. Стерилизација је једини начин, као и отварање градских азила, тврдио је Паскаљевић. „СОС енималс” је на себе преузео стерилизацију мачака и тај програм је, каже, изузетно добро функционисао до краја прошле године. „Орка”, којом руководи Буразеровић који води и инфо-центар, углавном се бавила заштитом животиња на папиру. Режисер је још пре годину дана посумњао, а пре неколико месеци је постао сигуран да се добра идеја кроз праксу изопачује. Добро плаћени Буразеровић није хтео, тврди Паскаљевић, да сарађује са њим, дојучерашњим савезником.

– Подаци до којих сам дошао нису само документовани фотографијама из Овче, већ поседујем документа која су за кривично гоњење и немам намеру да одустанем док кривци не буду кажњени – обећава Паскаљевић.

И председница „Хелп енималса” Злата Корјенић наводи да савез већ дуже време не функционише у складу са статутом. Заташкавање истине довело је до убијања великог броја животиња које нису ушле у програм стерилизације, али и угинућа оних које су биле стерилисане у Прихватилишту за псе луталице Ветеринарске станице „Београд” у Овчи.

Прозвани Елвир Буразеровић не делује превише узрујано због свега што су му коалициони партнери приписали.

– Незгодно је да паушалне и не до краја објашњене примедбе коментаришем. Ја сам наводни милионер, одговоран за мучење паса, све зависи од форума. Ипак, у „Орки” не сматрамо да смо део сукоба. Ми смо преузели обавезу да радимо свој део посла, одговорност за информисање, образовање, радимо то истрајно. Мислим да би и друга удружења требало да преузму обавезе за своје области. Не мислимо да је начин на који иступају ова два удружења коректан, да неће добро донети животињама. Мислим да ту постоји још једна ствар, да се у Србији успех не прашта – каже Буразеровић.

„Горан Паскаљевић је наш велики редитељ, човек који је почео да се бави заштитом животиња, али у политичком смислу, што ја не могу да коментаришем, нисам члан ниједне странке”, додаје наш саговорник. „Заштитом животиња морају да се баве они који нису у политици, јер ми сарађујемо са државном управом. Рецимо, директор Ђорђе Ђокић је смењен у странци Г 17 плус, чији је симпатизер Паскаљевић, због нехуманог односа према животињама, пре месец дана. Ако је Паскаљевић веровао да треба да смени човека због нехуманости, зашто је чекао крај године када је стање у станици у Овчи такво било и на почетку прошле године. И чудно је што критике пљуште сада, а стање је такво какво јесте, по мом мишљењу, у складу са Стратегијом о решавању проблема паса луталица”, чуди се први човек „Орке”.

Истовремено, он подсећа да је Београд прошле године издвојио 18 милиона динара за спровођење Стратегије за решавање проблема паса луталица, који су расподељени тако што је „Орки”, тачније његовом инфо-центру за заштиту животиња, припало 10 милиона, „Хелп енималсу” за помоћ прихватилиштима у храни шест милиона динара и „СОС енималсу” за стерилизацију мачака луталица два милиона динара.

Да ли су то једине паре које „Орка” добија, питамо Елвира Буразеровића, који је (био) и председник Београдског савеза за заштиту животиња.

– Финансирамо се и из Британског краљевског удружења за заштиту животиња, Светског удружења за заштиту животиња, неких домаћих фирми и, оно што заиста желим посебно да истакнем, од грађана који су нам у протеклих годину дана дали готово милион динара као појединачне приватне донације, од неколико стотина динара до неколико хиљада динара. Београд покрива отприлике трећину нашег буџета – додаје.

– Не желимо да се мешамо у начин на који ради Горан Паскаљевић, или „Хелп енималс”, прихватилишта која они држе мораће да подлегну правилима о заштити животиња и ми ћемо само у том смислу настојати да радимо, остајемо опредељени за сарадњу са Ветеринарском станицом Београд због посла којим се они баве – истиче Буразеровић који каже и да „Орку” води у менаџерском смислу уз овлашћење које је добио од скупштине ове невладине организације.