Нова већина у СБ УН

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 17. јануара – У бележницу помног и педантног посматрача седница, и отворених и затворених, Савета безбедности УН о Космету, уписана је значајна „бројчана новост”. Први пут, после дужег времена, у том „тефтеру” је јуче регистровано да су западне земље остале без већинске, макар посредне и издејствоване, потпоре свом приступу.

Савет је и даље готово непомирљиво подељен око „косовског питања”, али је у њему дошло до преокрета у расположењу, запажају и други хроничари. Осам од 15 чланица изразило је супротстављање или значајне резерве према покушајима, пре свега САД, Британије и Француске, да се решавање статуса јужне покрајине Србије измести изван тог главног тела светске организације и да наметање исхода замени договор.

Нова већина је настала у подршци надлежности Савета, поштовању међународног права, вери у моћ преговора и пожељност компромиса. Њена појава потврђује, уједно, да се шире зебње да би наговештено једнострано проглашење независности покрајине, уз подршку западних сила, могло да створи опасан преседан који би могао да изазове ширу дестабилизацију.

Заокрет је упадљив. Донедавно је шеф мисије САД при УН, Залмај Халилзад, тврдио да је однос снага у Савету бар 11:4 у прилог примени „Ахтисаријевог плана за међународно надзирану независност Косова”, из чега је произлазило да „једини проблем” представља „руска претња ветом”.

До велике промене је дошло већ на првој овогодишњој седници посвећеној Космету, у битно измењеном саставу Савета. Од пет нових чланица, четири су се (једини изузетак је била Хрватска) у већој или мањој мери, дистанцирале од западних замисли.

Тако се проширио „фронт” против једностраног, наметнутог и решавања изван Савета. Већ исказаном квартету који чине Русија, Кина, Јужноафричка Република и Индонезија, придружили су се Костарика, Буркина Фасо, Вијетнам и Либија, која је овог месеца у улози председавајућег.

Из ове околности се, ипак, не може закључити да је решавање „косовског питања” кренуло „у другом правцу”. Запад истрајава на свом приступу, а ниједна већина није довољна, ако нека од сила прети ветом – донедавно Русија а убудуће можда САД, Британија и Француска – за доношење одлуке у Савету, за коју је, иначе, потребно најмање девет гласова.

Промена је ипак дипломатски значајна. Иде у прилог тврдњама Србије, као и Русије, да једнострано решавање „косовског проблема”, отцепљење покрајине, може да изазове тешке последице по међународне односе и да послужи као преседан за разбијање територијалног интегритета низа држава.

Уз то, седница замишљена да буде рутинска, за саслушавање редовног тромесечног извештаја шефа Унмика Јоахима Рикера, прерасла је у прилично „живо” одмеравање домета принципа и приступа. Међу ударне вести после тог састанка пробила се, тако, изјава руског амбасадора Виталија Чуркина да „Косово никада неће постати члан међународних политичких организација, па ни УН, ако једнострано прогласи независност” и да за разлику од америчког колеге, не сматра да је процес у Савету блокиран, већ да је „очигледна потреба за наставак дијалога”…

Иако је у другом делу седница била затворена за јавност, присуствовао јој је већи број представника земаља нечланица Савета, што показује да је занимање за „косовско питање” у осетном порасту. Из њихових кругова се чује и да је своје противљење једностраностима јуче нарочито појачала Кина. Записано је, такође, да су на другој страни најодлучнији заговорници примене „Ахтисаријевог плана” били Британија и Француска.

Тако оштро подељеном Савету потребан је, чини се, компромис какав се тражио и између Београда, који га још тражи, и Приштине. Промена већине у његовом саставу указује, такође, на такву потребу како би се очували ауторитет Савета и важност међународног права.

О компликованости ситуације, посредно сведочи и одсуство генералног секретара Бан Ки Муна са јучерашње седнице Савета. Упућени кажу да је своје обавезе у иностранству „могао” да скрати да је хтео и да се прикључи учесницима састанка, али да је оценио да је боље да очува бар „пригодну дистанцу” у „осетљивом питању”. После раније изричите подршке „Ахтисаријевом плану”, он је недавно поручио да „косовско” питање треба да остане у надлежности Савета безбедности. Као и нова већина тог састава…