Ирачки новац стиже у понедељак

Вест о отпису 2,48 милијарди долара, односно 90 одсто дуга Ираку јуче је изазвала серију саопштења из министарства у којима се објашњава да држава Србија није опростила никаква дуговања, односно да отписани дуг није државни, већ комерцијални. Међутим, како „Политика” сазнаје, државни функционери су веома добро обавештени о овом послу који обавља „Југоимпорт СДПР”, штавише, они очекују да у понедељак на српске рачуне „легне” новац из Ирака као резултат преговора Ирачана и руководства овог јавног предузећа.

Према речима Драгана Шутановца, министра одбране, отпис дугова нема никакве везе са државом већ је то аранжман о којем је у име комерцијалних поверилаца преговарао „Југоимпорт СДПР”.

– Ирачки дуг је сервисирао „Југоимпорт”, а у току преговора са ирачком страном апсолутно сви повериоци, односно предузећа чија су то дуговања, сагласили су се о отпису потраживања од Ирака. То је један комерцијални аранжман, али не смем ништа више да причам о томе док у понедељак не легне новац који очекујемо – рекао је Шутановац за „Политику”, објашњавајући да из истих разлога ни Стеван Никчевић, директор „Југоимпорта”, не сме да даје изјаве на ову тему.

Министар одбране није желео да објасни о коликој суми је реч, да ли је то новац од посла о извозу оружја и војне опреме Ираку у вредности од 230 милиона долара или можда о уплати преосталих 10 одсто неотписаног ирачког дуга. Према његовим речима, више о овоме моћи ће да прича следећег понедељка.

Да је сценарио о уплати 10 одсто ирачког дуга на српски рачун могућ, сведочи пример Бугарске која ће на основу опроста већине дуга до јуна ове године од Ирака добити 360 милиона долара. Наиме, према изјави бугарског министра финансија Пламена Оресхарског, Ирак се сложио да плати овај износ, уколико Софија отпише остатак од укупно 1,86 милијарди долара ирачког дуга Бугарској. Део овог новца бугарска власт намерава да утроши за изградњу аутопута „Хемус”.

Иначе, САД су Ираку отписале целокупан дуг, а остале државе чланице Париског клуба кредитора 80 одсто дуговања. Већина осталих држава је пристала на отплату у владиним обвезницама на 23 године, уз шестогодишњи грејс период, али ниједна није била у стању да наплати више од 20 одсто дуга од Ирака.

Предраг Бубало, министар привреде, јуче је на конференцији изјавио да Влада Србије није расправљала о отпису ирачког дуга јер су то комерцијални дугови за које је ангажован „Југоимпорт”. Бубало је додао да је то ствар тог предузећа, али да отпис дугова није велико изненађење будући да је и Србији отписано 66 одсто дуга код Париског клуба поверилаца.

Изјава ирачког министра финансија да је Србија Ираку опростила 2,48 милијарди долара збунила је све који су упућени у потраживања српских предузећа. Наиме, познаваоци прилика сматрају да је помињањем ове суме у ствари реч о дугу који, са каматама, Ирак има према предузећима из целе бивше Југославије, а да је ту удео српских фирми око милијарду долара.

Горан Родић, секретар за грађевинарство у Привредној комори Србије, такође претпоставља да се 2,5 милијарде отписа дуга према Ираку односи на целу бившу Југославију.

– Изградња војних објеката, односно склапање међудржавних уговора углавном је ишло преко Војске, тако да једино они знају колика је заиста вредност тих радова и једино они знају колика су укупна потраживања домаћих фирми које су тамо градиле. Ту су пре свега „Енергопројект”, „Мостоградња”, „Планум”, „Ратко Митровић”, „Хидротехника–Хидрограђевина”, „Рад”, „Комграп” и други – каже Родић.

Премда су 2003. године функционери Државне заједнице Србија и Црна Гора најављивали да ће ирачки дуг српским предузећима бити њихов улог за добијање послова у обнови Ирака, то се никад није остварило.

Осим тога, неимари углавном верују да би српски радници били угрожени када би под патронатом Американаца наступили у обнови Ирака. То потврђује и Горан Родић, који каже да се нико од овдашњих неимара не би латио тог посла првенствено из безбедносних разлога.

– Из истих разлога наши грађевинци оклевају да прихвате позив алжирске владе која им нуди да учествују у изградњи милион станова и инфраструктуре – брана и мостова – објашњава Родић.

„Енергопројект”, који је градио војне објекте, али и термоелектране, радове је углавном наплатио од Ирачана кроз програм „Нафта за храну”. У време почетка Заливског рата на градилиштима су им, на пример, остале машине у вредности од 500 милиона долара. Без обзира на то што је ова компанија својевремено била цењена на ирачком тржишту, они не верују да би њихови радници у овом моменту били безбедни у тој земљи, тако да челници „Енергопројекта” генерално немају никакве примедбе на отпис дуга.

„Мостоградња” није наплатила дуговања, а директор Бранко Кнежевић није желео да говори о износима. На наше питање шта мисли о отпису дуга, само је рекао: „Немам коментар”.

Тек када споразум са Ирачанима ступи на снагу јавност ће највероватније моћи да сазна која предузећа су преко „Југоимпорта” преговарала и да ли ће наплатити део дуговања.