Слађана победила нови грип

Крагујевац – Хвала богу и доктору Гргићу. Сад ми је само битно да се све врати у нормалу и буде као пре. Ово су прве две реченице које је изговорила Слађана Дуњић (23), пошто је чила и весела дочекала екипу нашег листа у изолованој соби Ургентног центра Клиничког центра Крагујевац. Ова двадесеттрогодишња студенткиња медицине из Крагујевца прва је особа у Србији која је прележала тежак облик инфекције изазван вирусом новог грипа H1N1. Током јучерашњег дана, она је пребачена на одељење хирургије, а за неколико дана ће бити отпуштена из болнице.

На Инфективно одељење крагујевачког КЦ Слађана Дуњић је примљена 27. октобра. Због константно високе температуре 39,5 степени Целзијуса после три дана пребачена је у Ургентни центар, где је убрзо прикључена на апарате за вештачко дисање. Пробудила се после осам дана, када је утврђено да њена плућа могу самостално да дишу.

– Осам дана на апаратима за дисање... Хм, чиста рупа у сећању – каже Слађана са смешком, задовољна и срећна што се борба против опаке болести, ипак, срећно завршила.

Све је, како каже, почело готово безазлено.

– Добила сам високу температуру. Нисам излазила, лежала сам, пила чајеве и лекове, али температура никако није спадала. Стално 39,5 или 40. После три дана сам отишла у Хитну помоћ. Дали су ми нове лекове против температуре и ја сам се вратила кући. Ни тада ни пре тога нисам ни помислила да је у питању нови грип. Чула сам за ту болест, али ми ни на крај памети није било да се то мени дешава. Сестра и родитељи, који су здравствени радници, мислили су да је обичан грип – прича наша саговорница присећајући се догађаја од пре двадесетак дана.

Пошто је температура била висока и наредних дана, Слађана је потражила помоћ лекара специјалиста и са упутом се јавила дежурнима на Инфективној клиници. Два дана касније, после узетих узорака и обављених анализа, утврђено је да болује од новог грипа. Због погоршања стања, ова девојка је 30. октобра премештена у изоловано одељење Ургентног центра.

– Знали су да сам студент медицине и све су ми отворено говорили. У каквом сам стању, како ће ме лечити и шта ће све предузети. Нисам се бунила и нисам осећала никакав страх. Доктор Гргић ми је највише помогао. Био је стрпљив, јер није желео да се успаничим. Ипак, када ми је рекао да ће ме прикључити на респиратор, мало сам се уплашила. Знала сам да је то стање хибернације. Питала сам се колико ћу дуго бити у вештачком сну и... Али то је права ствар. Машина ради уместо тебе, а твоја плућа се одмарају. Доктор Гргић ме је тако одржао у животу и сачувао моја плућа – објашњава Слађана.

Питали смо је да ли може да претпостави како се заразила.

– Не знам. Спремала сам неурологију, ишла на праксу у болницу и само сам једном, на удаљености од десет метара, прошла поред жене која је боловала од новог грипа. Она је преминула, али су ми лекари рекли да то нема никакве везе са мојом инфекцијом. Једноставно, пао ми је имунитет. То је главни разлог због којег сам се разболела.

Респиратори су искључени 6. новембра. Од тада Слађана дише својим плућима.

– Пре интубације било ми је најтеже, а никад у животу нисам била радоснија него када сам скинута са апарата за дисање. Ништа у животу није лепше него кад осетиш да си здрав и да си се опоравио. Поготово кад је болест опасна – каже Слађана.

Ова девојка боловала је од тешког облика инфекције изазване вирусом новог грипа. Имала је снажну упалу плућа и у лечење су морали да буду укључени лекари различитих струка.

– Ангажовањем целог тима лекара, на челу са доктором Гргићем, успели смо да је преведемо у ситуацију без механичке вентилације, а сада је њено опште здравствено стање добро. Следи опоравак на одељењу, а кући иде за неколико дана – изјавио је за „Политику” директор Ургентног центра проф. др Драгче Радовановић.

Његов колега, анестезиолог Иван Гргић најзаслужнији је за успех терапије која је Слађану сачувала у животу.

– Најважније је да је болест „ухваћена“ на време и то што је правовремено прикључена на апарат за дисање. Она је, практично, осам дана била у вештачком сну. За то време, респиратор је радио све што њена плућа нису могла. Машина је одрађивала размену гасова у телу и кисеоником пунила организам – објашњава др Иван Гргић у изјави за наш лист.

Овај искусни анестезиолог каже да ниједног тренутка нико од лекара укључених у лечење није сумњао у позитиван исход.

– Нисмо сумњали, али је стрепња била присутна. Имали смо два смртна случаја у Крагујевцу, али имали смо и искуство. Кључ лечења тешких облика инфекција, који су на срећу ретки, лежи у правовременом започињању терапије – нагласио је др Гргић.

Када за неколико дана буде напустила болницу, Слађану ће кући дочекати родитељи, старија сестра и млађи брат. Момка, каже, нема, али је обећала да ће га наћи када заврши студије, којима је, бар до сада, давала предност у односу на неке друге ствари. До дипломе јој је остало још петнаест испита, али то је сада мање важно.

Бране Карталовић