Мајка Албанка, отац Србин, дете – дискриминисано

Моје снаје су ми родиле четворо унука, али оне не добијају матерински додатак, јер још нису добиле држављанство. Питам државу зашто им не издаје српске пасоше. Ова реченица Радосава Матовића из „Политикине” репортаже „Две Албанке за српску браћу” подстакла је заменицу заштитника грађана за права детета Тамару Лукшић-Орландић да апелује на државне органе да се породицама у којима мајке немају српско држављанство, ипак, омогући да стекну право на родитељски додатак.

Радосаву Матовићу из пештерског села Буђево двојица синова су ожењена Албанкама из околине Скадра: Радета са Вером има два сина, трогодишњег Милоша и петомесечног Марка, док су Виолета и Радибор пре пет месеци добили близанце Бојану и Бојана. Иако ове породице живе под истим кровом, иако албанске невесте одгајају своју децу у суровим условима на сиромашном и забитом Пештеру, оне су лишене права из Закона о финансијској подршци породици са децом, које иначе остварују мајке са српским пасошима.

С обзиром на то да је у општинама Сјеница, Нови Пазар, Пријепоље склопљено стотинак мешовитих бракова између Албанки и Срба и да је, као последица такве љубавне коегзистенције, рођено више десетина деце која су, узгред, српски држављани, Тамара Лукшић-Орландић сматра да су ти малишани дискриминисани.

– Писање „Политике” је отворило питање остваривања права деце из мешовитих бракова, где су мајке стране држављанке. Ми смо већ имали неколико притужби, али се оне нису односиле на случајеве са Пештера. Наиме, пре више од годину дана, млади брачни пар, Србин и Македонка, нису могли да остваре право на родитељски додатак, јер је мајка из Македоније била у поступку добијања српског држављанства – каже заменица заштитника грађана.

Она подсећа да је родитељски додатак једно од права које је Закон о финансијској подршци породици са децом предвидео, а у циљу побољшавања услова за задовољење основних потреба деце. Тај закон је предвидео да родитељи у прва три месеца по рођењу детета могу да поднесу захтев за добијање родитељског додатка који се додељује за прво, друго, треће и четврто дете. Међутим, закон истовремено каже да родитељски додатак остварује мајка детета, под условом да је држављанка Србије. Други услов је да она има пребивалиште у Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање.  

– Канцеларија заштитника грађана сматра да је потребно да се закон измени и омогући овим женама да остваре права на добијање родитељског додатка. Ми смо зато Министарству рада и социјалне политике поднели иницијативу за измену Закона о финансијској подршци породици са децом, где смо, између осталог, предложили да треба предвидети изузетке у закону, како би се мајци која је страни држављанин, али је у процесу добијања српског држављанства, одобрило добијање родитељског додатка. У министарству су одговорили да је за питање држављанства надлежан МУП Србије. Очигледно је да је потребно променити и Закон о држављанству, који би овакве ситуације решавао у интересу породица са децом – тврди Орландићева постављајући питање – Шта је наш интерес? Да та села буду потпуно празна, или да се тамо рађају деца? Ако смо за враћање живота на село, морамо да размотримо све формалне проблеме.

Она напомиње да би кроз законска решења требало релативизовати значај држављанства мајке и омогућити породицама из мешовитих бракова да стекну право на родитељски додатак.

Закони, очигледно, не прате живот: деца чије мајке немају наше држављанство лишена су права које имају остали малишани. Али, ни те жене, попут албанских невести, нису у бољој ситуацији. Да би добиле држављанство, морају најмање три године да проведу у брачној заједници са држављанином Републике Србије. Албанка Виолета Матовић се удала за Радибора почетком ове године, родила је близанце, али пошто није имала држављанство, овај брачни пар је остао без родитељског додатка. За прво дете 26.663, за друго 104.266 динара. добија се

Виолета ће на држављанство чекати још две године. Због законског слепила, ако у међувремену буде родила треће дете, њена породица ће остати без 187.670 динара. За четврто држава дарује 250.224 динара, што је на Пештеру право богатство.

Александар Апостоловски

--------------------------------------------------------

У МУП-у се плаше фиктивних бракова

У незваничним разговорима у врху МУП-а сазнајемо да би убрзана процедура давања држављанства албанским невестама уочи визне либерализације могла да подстакне инфлацију фиктивних бракова.

За разлику од албанских снајки, славна светска манекенка Адријана Лима, супруга НБА звезде Марка Јарића, није стављена на трогодишњу проверу верности Србији. Она не живи овде, али је према процени министра полиције Ивице Дачића било довољно да каже Марку „да” како би јој било понуђено да по убрзаној процедури добије српски пасош. То је био одличан потез, као и позив Џонију Штулићу да, кад год жели, постане наш држављанин. Али, зашто су мајке Милоша, Марка, Бојане и Бојана спорне?