Протеинско смрзавање

Кадгод се стресете од зиме и најежи вам се кожа, знајте да је виновник беланчевина с тајанственим лозинком. Очигледно је да се код једних лучи знатно више, због чега су – како се народски каже – зимогрожљиви.

Живци који осете налет леденог ветра или тек смрзавање примају налоге, управо, из једног протеина TRPM8 (главни састојак протоплазме биљака и животиња). Ранија проучавања указивала су да су се нерви усавршили (специјализација) да једни осете болни надражај хладног, а други угодне подражаје.

Недавно су, међутим, неуронаучници први пут уживо видели влакна – свежањ који се протеже од живаца јављача (чулни) близу кичмене мождине до нервних завршетака на кожи – подешених да осете различне врсте хладноће. На прилично изненађење, пред очима се указало богато разноврсје мреже осета (сензорна) и широк опсег осећаја – нешкодљиво, умерено и болно смрзавање – тананих нити које воде до једног места у нерву: протеина TRPM8 који преноси надражај за хладно од кичмене мождине до мозга.

Замисао је једноставна: када вам зубар бушилицом расхлађује зуб сабијеним ваздухом (под притиском), ова влакна прослеђују подражај из нервних завршетака до чулног (сензорни) живца, а овај даље у мозак и почињете да дрхтите.

Нико до сада није разоткрио како изгледа “мрежа за хладноћу”. Зато су на Универзитету Јужна Калифорнија за ту прилику генетски изменили миша и у живце који испуштају поменути протеин убризгали му светлуцаву зелену течност да би пратили шта ће се догодити. И тако су, у ствари, посматрали преношење хладноће у глодаревом телу.

Претходна истраживања показала су да огледна животињица која оскудева у овој беланчевини (TRPM8), увелико губи осећај за хладно. Људи и остали сисари су, по свему судећи, обдарени истим својством.

Пратећи светлуцање влакана за хладно професор биологије Дејвид Макеми је нашао доказ да је протеин укључен у неколико врста доживљаја студени. Умешан је у осећај као што је угодно расхлађивање ментолом, пробадање изазвано стављањем леда на кожу, повишена надраженост после озледе и умерена језа након олакшања испирињем течношћу за ублажавање бола. Уклањање протеина не би, наравно, одстранило осетљивост на све врсте хладноће. Озбиљно смрзавање не би га само подстакло да се излучује, већ би узроковало настанак промрзлина на кожи и друге упозоравајуће “кратке спојеве” у телу.

Имајући у виду да се надражаји за хладно и бол обрађују у деловима мозга за више сазнајне задатке, постајемо свесни и патње изазване хладноћом. Као и све остало у биологији, ни ово није једноставно како бисмо помислили.

Дејвид Макеми је 2002. године у угледном часопису “Природа” (Nature) пре свих осветлио улогу протеина TRPM8 у доживљавању хладноће. Најновије налазе ових дана је објавио у цењеном “Часопису за неуронауке”. Каква је сврха ових изучавања?

Главни циљ научника јесте да се одгонетне молекуларно устројство осећаја, да би се осмислили лекови који умањују патњу као што је имају оболели од артритиса (упала зглобова) и осталих запаљења. Већ сада је јасно да су неурони који излучују дотични протеин одговорни за 75 одсто свих живаца који преносе поруке у вези са хладноћом, иако постоје другачији болови као што је онај изазван кожним промрзлинама.

Уколико докуче суштинску везу, својеврсну резу која се спушта и подиже између молекула и живаца, схватиће зашто осећамо бол и када не би требало.