Нова улога музеја

Након Другог светског рата успостављен је нови однос према улози музеја уопште и његовој поставци у новој друштвеној клими. У првој половини 1950. године у Министарству пошта усвојен је документ под називом „Реферат за историјско проучавање, сређивање и обраду историјског развоја пошта, телеграфа и телефона”. Крајем 1953. године формиран је Одбор ПТТ музеја Главне дирекције пошта, који је донео решење о раду ПТТ музеја.

Нова поставка ПТТ музеја у адаптираним просторијама у Палмотићевој улици број 2 званично је отворена 14. јуна 1958. године. Тим поводом емитована је пригодна поштанска марка. Идејно решење ентеријера ПТТ музеја урадио је архитекта Слободан М. Васиљевић из Београда.

Целокупна музејска грађа у ПТТ музеју подељена је на пет самосталних одељења: поштанско, телекомуникације, за међународне ПТТ везе, за поштанске марке и вредноснице и одељење синдикалне организације.

Приказ историјског развоја пошта у ПТТ музеју у Београду почиње приказом египатског, клинастог, хетитског, кинеског и других писама, све до савремених облика, односно знакова алфабета ћирилице и латинице. Од средстава за писање приказана су спартанска скитала – средства за тајно дописивање, квипуси – писмо за чворове старих Инка и римске воштане таблице. На ово се фрагментарно настављају експонати који припадају Курсус публикусу, државном гласничком и путничком саобраћају Римљана на нашим територијама, преко средњовековног курирског саобраћаја и отоманских татара, који су били уведени и у кнежевину Србију.

У другом делу поштанског одељења приказана су средства за одржавање поштанског саобраћаја и обављање поштанске службе. Изложене су макете поштанских једрењака, разни типови дилижанси и објекти који приказују развој железничког, паробродског, аутомобилског и ваздухопловног поштанског саобраћаја. Од средства за обављање поштанске службе изложене су: трубе, ваге, ковчежићи, машине за жигосање и паковање пошиљака и слично.

Изложени експонати у Одељењу за међународне ПТТ везе односе се на организацију првих међународних веза Србије са суседним, а касније и европским државама.