Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руси се још ломе око „Звезде”

Руси се још ломе око „Звезде”
Александар Дибаљ

Од нашег специјалног извештача 
Москва – Бизнис планом „Гаспромњефта” за ову и наредну годину још није предвиђено спонзорство фудбалског клуба „Црвена звезда”, потврдио је Александар Дибаљ, заменик генералног директора за корпоративну комуникацију у овој руској компанији, одговоривши тако на спекулације да ће „Гаспромњефт” рекламом ући у тај највећи српски клуб.

Када је реч о улагањима „Гаспромњефта” као већинског власника НИС-а од око 500 милиона евра, Дибаљ потврђује да ће све обавезе преузете купопродајним уговором бити реализоване на време. Он је рекао да односи са српском владом у почетку нису били једноставни, „али да стиче утисак да и ту ствари долазе на своје место“.

На питање да ли ће НИС и поред великих резерви нафте којима располаже „Гаспромњефт“, црно злато и даље куповати од трговаца, будући да је током преговора о преузимању НИС-а као главни аргумент био да ће се у српским рафинеријама прерађивати руска нафта и добијати јевтиније гориво, Дибаљ каже да је „Гаспромњефт“ понекад приморан да за своје рафинерије купује нафту од других уколико рачуница покаже да је то исплативије од прераде домаћег црног злата. И у случају НИС-а водиће се искључиво економском логиком.

Од цене црног злата зависи и малопродајна цена горива, а с обзиром на то да „Гаспромњефт“ нафту црпи с крајњег севера Сибира, висока цена експлоатације би се сигурно одразила и на цену горива на пумпама. Овако је гориво у Русији у односу на Европу најјефтиније, те литар дизела кошта око 0,70 евроценти, каже Дибаљ, док је бензин још јефтинији.

Упитан да ли је „Гаспромњефт“ заинтересован да своју мрежу шири и на бивше југословенске републике, пре свега Словенију, будући да се најављивало преузимање словеначког „Петрола“, Дибаљ каже да им је циљ даљи продор на Балкан.

Стратешки циљ „Гаспромњефта“, компаније која спада међу пет највећих у Русији, јесте како каже он повећање сопственог удела на руском и међународним тржиштима деривата. Компанија предвиђа пораст производње не само на рачун постојећих налазишта, већ и купујући нове „активе“, као што је то случај с НИС-ом и удео који „Гаспромњефт“ има у британском „Сибир енерџију“.

Доказане резерве компаније износе више од 6,9 милијарди барела, а стратегијом развоја до 2020. године предвиђа се да „Гаспромњефт“ повећа годишњу производњу нафте до 100 милиона тона.

Испуњавање еколошких стандарда омогућило је „Гаспромњефту“ излазак на нова тржишта, а планом развоја рафинерије у Омску, једне од највећих на свету, предвиђа се да до 2012. године почне производња бензина и дизела евро четири, а од 2015. године евро пет квалитета.

Алексеј Милер, председникУправног одбора „Гаспромњефта“за развојнафтног бизниса, каже да је компанија за мање од пола године успела да НИС постави на „зелене гране“, оствари прву добит и озбиљно смањи потраживања НИС-а.

– НИС је за нас велико искуство као рад у иностранству – истакао је Александар Дјуков, председник Извршног одбора „Гаспромњефта“. Иако је према његовој процени прва половина године била довољно успешна за компанију, чини се све да се смање постојећи трошкови и то ће им бити приоритет и током 2010. године.

„Гаспромњефт“ очекује да ће у НИС-у доћи до повећања обима производње, са садашњих 700.000 тона годишње на милион. При том треба узети у обзир потребе тржишта Србије и компанија ће усаглашавати своје планове са српском страном, каже Борис Зиљберминц, заменик генералног директора за истраживање и производњу нафте у „Гаспромњефту“.

Јасна Петровић

---------------------------------------------------------

Данас потпис на „Јужни ток Србија”

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потписаће данас у Швајцарској уговор о оснивању заједничког предузећа за градњу гасовода „Јужни ток Србија”, потврдили су јуче у наведеном српском предузећу.

Ово је прво предузеће у низу које ће руска компанија основати са учесницима пројекта „Јужни ток”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.