Партизански филм као вестерн

Пројекцијом документарног дела „Партизански филм” Игора Стоименова, сутра у 18 сати у Музеју 25. мај почиње циклус партизанског акционог филма „Das ist Walter”. Програм организују Музеј историје Југославије и Филмски фестивал у Мотовуну, филмске пројекције биће одржаване суботом у 18 сати, а куриозитет је да ће сви филмови бити приказани и са енглеским титловима.

Наслов циклуса је реплика из култног југословенског ратног филма „Валтер брани Сарајево” Хајрудина Крвавца из 1975. године, који ће бити приказан 28. новембра. На програму ће бити „Црвени удар” Предрага Голубовића и „Капетан Леши” Живорада Митровића, а публици је препуштено да изабере филм који жели да погледа као последњи у циклусу. У избору су: „Мост” Хајрудина Крвавца, „Кота 905” Мате Реље и Митровићев „Обрачун”.

Историчари филма сматрају да је у социјалистичкој Југославији партизански филм постао филмски супер-жанр, узани и шематизовани оквир кроз који су аутори покушавали да изразе све богатство и сложеност света и поп-културе коју су представљали. Уколико аутори нису имали аспирације према уметничком филму, није било других могућности него да снимају партизанске филмове. На тај начин, под маском идеолошки прихватљивог жанра партизанског филма, југословенска филмска индустрија производила је дела свих жанрова – од трилера, преко мелодрама, до комедија и филмова за децу.

Партизански акциони филмови били су епови које су својевремено гледали милиони људи и остали су препознатљив жанр и знак југословенске филмске продукције. Ти филмови су имали класични наративни стил, са доминантним ликовима професионалаца и пустолова, били су драматуршки једноставни, забавни и емотивни, а у фокусу су биле класичне људске вредности – пријатељство, оданост циљу и херојство.

О овом феномену говори и документарац „Партизански филм” Игора Стоименова. У филму који је аутор реализовао заједно са Зораном Пањковићем и Марком Стоименовим, учествују неки од најважнијих актера партизанског филма – редитељ Вељко Булајић, глумци Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Реља Башић, Неда Арнерић и сниматељ Томислав Пинтер.

– Партизански филм, који је у време СФРЈ био идеолошки обојен и претерано озбиљно схватан, посматрам феноменолошки кроз његове две основне фазе: суперспектакл и жанровски филм. Нисам желео да се бавим анализом, већ о том жанру сведоче аутори који су били творци тог дела југословенске филмске историје, а нудим и супротстављена мишљења различитих генерација о том времену – најављује Стоименов, и додаје да су се многи његови саговорници дотакли два филма која се сматрају врхунцем тог периода.

– „Козара” и „Неретва” су највиша достигнућа партизанског филма у којима се види пуноћа тог жанра – сматра Стоименов и истиче да у време када су настајали ови филмови нису били називани партизанским филмовима, већ су се користиле формулације: „филмови из НОБ-а” и „дела о борби за народну слободу”.

И. Аранђеловић

----------------------------------------------

Партизани Бринер, Велс и Бартон

У разговору за „Политику”, редитељ Стоименов подсећа да је партизански филм, као аутентични филмски жанр, настао као одговор на вестерне, и да су кроз те филмове продефиловали значајнији светски глумци Јул Бринер, Орсон Велс, Ричард Бартон. Плакате су сликали светски уметници попут Пабла Пикаса, а музику компоновали славни композитори попут Микиса Теодоракиса.