Греси Обаминог оца

Да је Барак Обама остао дуже уз свога оца истоветног првог и средњег имена и презимена, да није дошло до брзог развода између Кенијца и Обамине мајке Ен Данхам, вероватно би данашњи амерички председник уз помоћ свог осведоченог списатељског дара одавно написао књигу какву ових дана промовише његов млађи амерички полубрат Марк, који већ седам година живи и ради у Кини.

За свог оца полубрат најмоћнијег председника на свету тврди да је био, не само алкохоличар, већ да је насиљем над мајком и синовима загорчао његово детињство у Кенији. А авети тог несрећног детињства прате га и данас. „Мој отац Барак Хусеин Обама често је тукао и мајку и мене… Сећам се мајчиних вапаја из суседне просторије. Био сам дете, нисам тада умео да јој помогнем. Због ових кошмара променио сам презиме у очухово.

Вратио сам презиме Обама тек када је мој старији полубрат постао председник. Тада сам схватио да се страх претворио у наду и прихватио свога оца онаквог какав је био са свим његовим демонима”, рекао је Марк приликом интервјуа америчком националном радију Ен-Пи-Ар и у интернетском разговору са читаоцима „Вашингтон поста”.

Ових дана изашао је и његов роман „Од Најробија до Шенџена” где на двеста педесет страница описује несрећу породице израсле из брака између Американке јеврејског порекла и Кенијца, високих академских звања, склоног алкохолизму и породичном насиљу. У овом „полуаутобиографском роману” (како га сврставају амерички критичари) не помиње се ниједан полубрат или сестра, већ само дечак Дејвид и његов несрећни живот у Најробију.

Обама Сениор имао је шесторо деце са три жене. У САД на студије је дошао када му је прва жена из Кеније била у другом стању и оженио се мајком садашњег америчког председника, а да се по свему судећи није ни развео од прве жене. Када се Барак Обама родио, отац је отишао на постдипломске студије на Харвард, развео се од Баракове мајке и оженио Американком Рут Нидесанд. С њом се вратио у Кенију, када је стекао харвардску магистратуру из економије. Истовремено је одржавао везе и са својом првом женом.

Марк није хтео да открије колико му је година, нити жели да детаљно хронолошки описује свој живот. Све ће то доћи на ред кад доврши праву аутобиографију чије писање је у току.

Америчка јавност гори од нестрпљења да се и нова књига њиховог сународника у тако блиском сродству са популарним председником појави у књижарским излозима. Истичу се сви до сада познати подаци о Марку који „толико личи на свог старијег полубрата, да не може бити забуне”.

Марк се после детињства проведеног у Најробију школовао у Америци на најпрестижнијим универзитетима. Завршио је математику и физику на Брауну, магистарску диплому стекао је на Станфорду. Успешан је пијаниста, усавршава се у калиграфији, течно говори кинески… После једанаестог септембра 2001. изгубио је посао у Америци, у фирми за телекомуникације, и одселио се у Кину. У Шенџену, врло близу Хонгконга, почео је да даје часове из енглеског и клавира, да учи кинески и посветио се, попут Давида из његовог првог романа, помагању деци у сиротиштима. Оженио се Кинескињом.

Импресионирани Американци питају се како се десило да су оба брата тако бриљантна и свестрана, са тако јаким академским титулама. Не упуштају се у оцењивање њиховог заједничког оца и његових (не)дела, али констатују да је и он бриљирао на Харварду.

Бела кућа за сада не коментарише најновија открића о породичним неприликама из најближег сродства са председником. Марк, с друге стране, истиче да се са својим „вољеним братом” састајао кратко до сада неколико пута. Био је и на инаугурацији, а видели су се и када је Барак Обама, док још није упливао у политичке воде, посетио домовину свога оца – Кенију. Отац тада већ није био међу живима. Погинуо је у саобраћајној несрећи коју је сам изазвао возећи у пијаном стању.

Многе од ових детаља открио је Барак Обама у мемоарима „Снови мога оца” који су изашли још 1995, пошто је Обама изабран за првог црног председника часописа „Харвард ло ривју”, и пре него што је почела његова блистава политичка каријера.

Много тога о свом оцу тада није знао, а нешто је могао да наслути што се види и из његове књиге. Маркови најављени мемоари могли би да допуне ову слику. Истовремено чује се да нека од кенијске деце рођена са женом са којом је први пут ступио у брак такође намеравају да напишу причу о свом оцу.

З. Шуваковић