Палилулски школарци под присмотром

Зид саздан од екрана – 18 монитора један до другог, издељени на 16 мањих – непрестано приказује све што камере снимају у палилулским осмолеткама и средњим школама. Јурили по ходницима, потукли се или запалили цигарету у дворишту, шврљали по зидовима, држали се за руке, љубили се на степеницама или се гађали свескама, шта год школарци радили, било то добро или не баш похвално, бележи око камере. Снимак се чува и увек се може премотати у Мониторинг центру полицијске станице Палилула, једином те врсте у престоници.

Видео-надзор као превенција непримерног владања делотворан је утолико што су школарци свесни да их будно око прати, али такође знају да оно има ограничен видокруг. Ако баш желе да се бахато понашају бирају „мртав” угао.

– Мониторинг центар је отворен пре годину дана. Сцена насиља уживо из школа на које мотримо на екранима до сада није било. Ђаци се плаше да не буду откривени, па ако и одлуче да се, на пример, потуку неће то урадити испред видео-надзора – каже Иван Костић, командир палилулске полицијске станице.

Објаснио је да је камерама покривено пет средњих и девет основних школа општине Палилула. Оне су постављене у свим битнијим деловима здања и дворишта. Снимају се улази, холови, ходници, степениште, спортски терени, али не и учионице, тоалети, фискултурне сале, свлачионице.

– Било би дегутантно ставити камере у учионице. То би значило да се контролишу професори, а подразумева се да је на часу мир, ред, дисциплина и да не може ништа лоше да се догоди – образлаже Костић.

Свакодневно се обављају видео-записи, али без звука.

– Требало би да имамо човека чији би посао био да све време гледа у екране, али због недовољног броја запослених радника видео-пренос из образовних установа прати полицијски радник који је иначе запослен на средствима везе – прима позиве, шаље депеше и гледа у камере. Идеално би било да се екрани помно посматрају цео дан, а можда и ноћ. Није искључено да нешто што би угрозило безбедност ђака и школе може да се деси и по мраку. Знамо да трају часови када у ходницима нема ниједног детета. За време одмора размиле се као мрави све врви од ђака – каже Костић.

Закључио је да умрежени видео-надзор функционише, али не максималним капацитетом. Рекао је и да поједине фирме које су поставиле камере нису ажурне у отклањању кварова, иако би то требало да раде једном месечно. Сматра и да нису сви директори заинтересовани за овај вид унапређења безбедности у школама.

– Просветари се жале да су камере понегде ниско постављене па деца могу да их окрену како им је воља. Кад пада киша или дува ветар оне такође бивају оштећене а надлежни не отклањају кварове и сметње. Тако кажу школски полицајци којих имамо укупно девет – казао је Костић.

Полиција Палилуле месечно бележи до четири карактеристичне пријаве из школских клупа.

– Најчешће су лажне дојаве о постављеним бомбама, и то посебно у време када се закључују оцене. Туче, од гуркања до тешких повреда. Честе су крађе мобилних телефона у фискултурним салама и свлачионицама. Оне нису покривене камерама јер такав потез би одмах повукао питање права детета – наводи командир.