У пртљажнику преко границе

Требиње – Због свог географског положаја на тромеђи БиХ, Хрватске и Црне Горе, источна Херцеговина у последњој деценије постала је раскрсница путева за кријумчаре наркотика, робе, али и људи. Босанскохерцеговачке безбедносне агенције на овом простору, посебно у граничном појасу између БиХ и Црне Горе, годишње открију више од стотину покушаја илегалног преласка државне границе.

Илегални емигранти најчешће су Албанци са Космета или из Албаније који овим транзитом, а затим даље преко Хрватске, покушавају да се домогну Италије. Најчешће су у питању млађи мушкарци, понекад и малолетници, обично у групама од пет до десет чланова.

Организоване криминалне групе које се баве кријумчарењем људи добро су увезане. Полицијски извори наводе да је својеврсни „сабирни центар” за пребацивање Албанаца овим правцем у Црној Гори. Одатле се, када се организује група за пребацивање, налазе кријумчарски контакти у БиХ. Када се организована група доведе до државне границе, ту их преузима следећи „водич” који им даје упутства како и куда даље да се крећу. Да се ради о веома уносном послу говори податак да се за „услугу” пребацивања до Италије наплаћује од две до пет хиљада евра по човеку.

– Део границе између Црне Горе и БиХ због конфигурације терена и великог броја пешачких и макадамских стаза веома је тешко контролисати, посебно са бројем људи којим ми располажемо. Ипак, резултати које безбедносне агенције, од Граничне полиције, припадника Агенције за истраге и заштиту до Центра јавне безбедности Требиње имају у спречавању илегалних миграција су добри – оцењује Радослав Чичковић, командир Јединице граничне полиције у Требињу. – Реч је о организованом криминалу који раде добро увезане групе, од оних који „врбују” људе и уговарају превођење из Албаније, Македоније или са Космета ка земљама Европске уније, до оних који обављају пребацивање преко границе.

– Обично се група људи доведе на одређену коту на граници и дају им се смернице куда ће даље, до неке друге тачке где их опет неко чека. Кријумчари се веома кратко задржавају са групама након што им дају упутства, па је број откривених починилаца овог кривичног дела мали у односу на број откривених група – каже Чичковић.

У полицијским службама кажу да су особе које на овај начин покушавају да се пребаце на Запад углавном из сиромашних породица. Након стотина километара пређених у пртљажнику или испод седишта неког аутомобила и пешачења, ти људи су обично изгладнели, исцрпљени и потпуно дезоријентисани. Дешавало се да буде откривено и по дванаест људи у малом путничком аутомобилу. Многи од њих када буду ухапшени немају никакву представу о томе где се и у којој држави налазе Забележени су и случајеви да их кријумчари опљачкају и оставе на непознатом терену. Ипак, у полицијског истрази веома ретко одају своје помагаче јер се плаше за безбедност чланова својих породица који су остали код куће.

Када буду откривени, емигрантима се издаје прекршајни налог, наплаћује се новчана казна и предају се Служби за странце која им издаје решење о протеривању из БиХ уз забрану уласка у земљу на одређени временски период. Кријумчари се уз кривичну пријаву предају надлежном тужилаштву, а законом запрећена казна за ово дело је од шест месеци до десет година затвора. Искуство говори да правосуђе углавном изриче блаже казне.