Мање губиташа, већи губици

У очекивању да српска привреда у наредних месец и по затвори књиге и сравни овогодишње билансе и у конкретне бројке преточи последице кризе, једно је извесно – великих изненађења не би требало да буде. Криза је сигурно погоршала ионако негативан учинак привреде, али је он био лош и без планетарне рецесије, а транзиција је отворила и продубила проблеме који су постојали и у предтранзиционом периоду. Свака трећа од 89.726 фирми у Србији у годину кризе ушла је са губитком из претходне, а чак 45 одсто укупног минуса књижи се на само 0,2 одсто свих активних фирми – 216 великих предузећа у којима ради 214.124 људи или готово петина укупно запослених у привреди.

Великих губиташа је сада мање него пре осам година, у њима ради и мање радника, али су им губици (збирно) већи – тако би могла да гласи кључна констатација из анализе Републичког завода за развој о највећим српским губиташима, урађена на основу последњих предатих завршних рачуна за 2008. годину.

О чему је заправо реч?

– Број великих предузећа губиташа је преполовљен, са 427 у 2002. години на 216 у 2008. години. Број запослених у фирмама губиташима је смањен за 35 одсто (114.582 радника), али су они прошле године исказали текући губитак од 1,8 милијарди евра, милијарду већи него у 2002. години. Успорена динамика решавања кумулираних проблема, недовољно улагање у модернизацију опреме и унапређење технологије производног процеса, скроман напредак у реструктурисању великих система од стратешког интереса и јавних предузећа, неадекватно постприватизационо реструктурисање имало је за последицу раст текућег губитка великих предузећа у односу на почетне године транзиције (са 822 милиона евра у 2002. на 1,8 милијарди у 2008. години). Губици су се из године и годину нагомилавали, па је кумулирани губитак великих фирми губиташа увећан два пута – са 4,1 милијарду евра у 2002. на 8,4 милијарде у 2008, чиме је повећано и њихово учешће у кумулираном губитку привреде са 32,1 на 50,4 одсто – објашњава др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој.

Уз то, висока задуженост и кумулирани губици који су оптерећивали пословање великих предузећа кроз читав транзициони период, утицали су на смањење капитала великих предузећа знатно изнад просечног у привреди.

Опредељујући утицај на губитак привреде од 2002. имало је нерентабилно пословање великих предузећа у сектору прерађивачке индустрије, производње електричне енергије, гаса и воде и саобраћај, складиштења и веза, у којима послују некадашњи привредни гиганти – носиоци развоја (Индустрија обуће „Београд”, ИМТ, ИМР, „Шамот”, „Борели”, „Петрохемија”, РТБ „Бор”...), као и велика јавна предузећа од стратешког државног интереса (ЕПС, Железнице Србије, ЈАТ...).

Велику кочницу индустријског и укупног привредног развоја чини 110 великих индустријских предузећа губиташа. Та предузећа су суочена са нерентабилном производњом, застарелом опремом, неконкурентним производним програмом и вишком запослених, под теретом су губитака, а већина је још у процесу реструктурисања, са неизвесним решењима. Осим 36 великих предузећа обухваћених процесом реструктурисања, посебан проблем представља 46 приватизованих великих предузећа, која нису успела да изађу из зоне нерентабилности, имају пола милијарде евра кумулираног губитка и милијарду евра обавеза и представљају социјалну претњу за државу, јер запошљавају 23.737 људи.

Иначе, 110 великих индустријских губиташа заједно генеришу десет одсто прихода индустрије и 43 одсто кумулираног губитка и запошљавају 73.348 радника (19 одсто запослених у индустрији). Те фирме су у 2008. години исказале губитак од 641,6 милиона евра, или 279,8 милиона евра више него 242 велика губиташа 2002. године. Њихов кумулирани губитак повећан је са 1,4 милијарде евра у 2002. на 2,4 милијарде евра у прошлој години и 3,5 пута је већи од вредности њиховог капитала. Обавезе ових предузећа превазилазе вредност капитала 4,6 пута. Чак 42 од ових 110 предузећа послује без сопственог капитала, а веће обавезе од прихода има чак 78 фирми.

Тежину проблема илуструје неколико поређења датих у овој анализи: кумулирани губитак и обавезе 110 великих индустријских губиташа износе колико 17 одсто бруто домаћег производа, односно 64 одсто јавног дуга. Њихов текући губитак једнак је укупним буџетским субвенцијама, односно буџетском дефициту, а кумулирани губитак је четири пута већи од дефицита српског буџета. За толико су од буџетског мањка веће и обавезе, односно дуговања ових предузећа.

Весна Јеличић

(Сутра: Ко су највећи губиташи српске индустрије)