Увек има „посла” за преваранте

Пре неколико година важило је правило да преваранти „увек раде сами”. У полицији су то објашњавали чињеницом да се они тако осећају најсигурније, будући да је углавном реч о интелигентним и стрпљивим особама, које су у стању да превару смишљају данима. Поред тога, карактеристично за преваранте је да прате друштвене трендове и новонастале околности у којима често налазе инспирацију за следећу превару. Управо због тога, у Србији све чешће почињу да делују организоване групе превараната.

Пре неки дан је, подсетимо, српска полиција у сарадњи са Специјалним тужилаштвом за организовани криминал ухапсила четворочлану криминалну групу која је осумњичена да је преварама „зарадила” више од 4,5 милиона евра.

Ивица Дачић, министар полиције изјавио је да су ухапшена браћа Тодор (38) и Небојша Пулетић (35) из Београда, као и још две особе чији идентитет није саопштен у циљу даље истраге.

Полиција сумња да је Тодор Пулетић од јануара 2004. до краја октобра 2009. године извршио више превара, тако што се лажно представљао као високи функционер Владе Србије и кабинета председника Републике, затим као помоћник министра унутрашњих послова задужен за координацију Министарства одбране и МУП-а и као помоћник министра иностраних послова. Сумња се да је Тодор био у саизвршилаштву са својим братом Небојшом, који се такође лажно представљао као запослен у Влади Србије, службеник МУП-а и Министарства правде, и као високи функционер кабинета председника Републике.

Наиме, ово није први пут да преваранти инспирацију за „посао” налазе у јавним личностима и политичарима. Чувена по томе била је више пута осуђивана Радмила И., која се, како је полиција наводила у неколико наврата у својим саопштењима, представљала као заменик Јована Пријића, специјалног тужиоца, а у неким случајевима и као Радмила Пријић, супруга Пријића. Њеној машти није било краја, па се представљала и као супруга Радета Марковића, бившег начелника Службе државне безбедности, као супруга Александра Јовановића, бившег управника Окружног затвора у Београду, пријатељица Звездана Јовановића осуђеног за убиство премијера Зорана Ђинђића, пријатељица Александре Улемек, па чак и као кума Мила Ђукановића, премијера Црне Горе, затим као шеф Кабинета за медије у Министарству иностраних послова...

Маштовита осуђивана преваранткиња је имала неколико модела превара. Између осталог, у време суђења „земунском клану” за убиство премијера, долазила је до врата станова и кућа и говорила власницима да је изузетно угрожена јер је њен пријатељ украо важна документа који ослобађају кривичне одговорности Милорада Улемека и Звездана Јовановића за атентат.

Петар Ц., држављанин БиХ, представљајући се као Милорад Додик, премијер Републике Српске, грађане Србије је преварио за око 10 милиона динара. Он је осумњичен да је уз помоћ фалсификованих личних карата, отварао текуће рачуне у пословним банкама. Како је навела полиција у саопштењу, телефоном је контактирао физичка и правна лица која имају пребивалишта, односно седишта на територији Србије, лажно се представљајући као премијер РС Додик. Од њих је, како се сумња, захтевао донације наводно за потребе ратних војних инвалида, породица погинулих бораца у Републици Српској, куповину ортопедских помагала и станова за инвалиде рата, операције деце.

Након тога, оштећени су на поменуте текуће рачуне уплаћивали новчане износе од по неколико стотина хиљада динара, а након примљених уплата, Цвијетиновић се сумњичи да је подизао готовину на шалтерима банака или на банкоматима.

Веома домишљата била је пре око две године једна преваранткиња из Лесковца Л. С., која је представљајући се као бивши припадник Мосада (израелске тајне обавештајне службе) и пријатељица особа блиских врху српске полиције, успела да превари неколико лесковачких функционера и од њих изнуди 18.000 евра.

Њена „услуга” састојала се у наводном „скидању” прислушних уређаја постављених по кабинетима разних функционера и директора, и уништавању снимљеног материјала. Полиција је прво сумњала да иза овако добро испланиране „акције” стоји организована криминална група, међутим, испоставило се да је Лесковчанка „радила” сама.

Данијела Вукосављевић