Папири и силa

Читам нашу штампу и почињем да се питам – где је крај свему овоме око Косова и Метохије. Сасвим је јасно да Влада Србије покушава да повлачи ваљане дипломатске потезе, али нисам сигуран да ће тај напор донети нешто добро. И поред напора владе, у медијима се може прочитати или чути да шта год ми урадили – Косово ће добити независност, биће признато од влада појединих држава, а ми ћемо користити сва расположива средства једне државе, осим војних, да одбранимо наш суверенитет.

Одлично, закључујем, бранићемо сваку стопу наше територије до последњег папира. Речју и папирима се брани своје. То је тачно, али само важи за нас. За друге не важи.

Јер, познато је, када је Аргентина покушала да поврати Малвинска острва (Фокландска, како их називају Енглези), Енглеска је послала целу армаду ратних бродова да спасе своје парче тла, којeје удаљенo хиљадама наутичких миља од „матице” Енглеске. Иначе, на том парчету земље има нешто оваца и још мање људи. Има и један лондонски такси који је у служби представника Енглеске власти тамо.

У доба Франсоа Митерана, када је избила побуна за независност на Корзици, усред ноћи, француског председника пробудио је префект Корзике и питао шта да ради. Одговор је био: „Имате Легију странаца на пар километара од Ајачија, па знате шта треба радити. Ја сам преузео Француску у једном комаду и имам намеру да је предам следећем председнику у комаду исте величине”. Резултат је познат – Легија странаца је обавила посао и вратио се мир на острво.

Власти САД својевремено су побиле неколико десетина људи који су прогласили независност Тексаса.

Толико о јакима. Код њих, осим папира, важи и сила. За слабе, не важе иста правила.

Далеко од тога да заговарам сукобе, рат и страдања. Само покушавам да предочим шта се у ствари догађа. Косово и Метохија може послужити осталим државама у Европи, за које важи папир а не сила, шта их може дочекати ако буду непослушни. Можда је све ово само коначни процес стварања Зелене трансверзале (ЗЕТРА), која треба да затвори православни свет са јужне стране. Ако је то тачно, онда је Прешевска долина последња карика у ланцу. Видећемо. Допустићу себи да парафразирам једног државника из Африке, који је рекао да Зелена трансверзала није муслиманска, већ НАТО трансверзала, а муслимански живаљ је само оруђе у туђим рукама.

Да се ради о озбиљним стварима треба прочитати чланак Кристијана Џенингса (Christian Jennings), објављен 11. децембра 2007. године у новинама „The Scotsman”, под насловом „Албанска дијаспора сипа новац у провинцију”. Поред много противречности и неистина, интересантна је последња реченица, која упозорава на делове говора које је министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изрекао приликом отварања канцеларије Министарства у Косовској Митровици – да ће Србија узвратити ако косовски Срби доживе напад албанских екстремиста, које је новинар назвао тврдострујаши („hardliners”), да би замаглио истину. Зашто је ова реченица кључна у тексту? Вероватно зато да се јавност Европе припреми да НАТО алијанса можда поново покрене своју војну машинерију. Наравно, овај новинар је само користио делове текстова извучене из контекста и убацивао их у свој контекст. Тако да опет долазимо до папира, а папир трпи све, па чак и да буде у функцији која оправдава неко будуће зло.

Кад сам већ код папира, вреди прочитати „Curriculum Vitae of Terry Davis”, генералног секретара Савета Европе, који се може наћи на службеном сајту ове асоцијације. Господин Дејвис рођен је 1938. године, има обиман животни опус. По образовању је правник, а започео је каријеру као старији пословођа у продаји Лејланда, затим је радио код Крајслера, па код Кларкове обуће и код предузећа Esso Oil. Као члан Лабуристичке (радничке) партије, деценијама је био посланик. Затим се нижу године рада у разним комитетима, синдикатима, па све до рада у Савету Европе, где је сада генерални секретар. Кад се саберу све године његовог ангажмана и рада, види се да је човек био веома активан, и то толико да би требало да је много старији да би заиста одговорио на све обавезе којих се прихватао.

Иначе, тај господин данас одлучује да ли ЕУ добро обнавља светиње српског православља на Косову и Метохији. Само се питам, да ли се разуме у тај посао, јер нисам пронашао ништа у његовој биографијиу вези са обновом споменика културе.Или има саветнике. Ако има саветнике, онда саветници производе папире који говоре о томе како ЕУ ради много и добро на обнови наших светиња, што није тачно.Штавише, оно што се тамо ради са светињама нашег православља је културни геноцид.

Да закључим. Папир или сила, питање је сад. Рекао бих да ће одговор бити – и папир и сила.

професор Архитектонског факултета