Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историјски пут у Анкару

Историјски пут у Анкару
Костас Караманлис (Фото АФП)

Специјално за „Политику”
Атина, 18. јануара – После пола века један грчки премијер посетиће Турску. Први пут од 1959. када је његов стриц Константин Караманлис боравио у Анкари, Костас Караманлис у својству шефа владе наредне недеље путује у званичну посету суседној земљи са којом су већ деценијама односи више хладни него добросуседски.

Ово није посета од које се очекују решења за дугогодишње проблеме, нити срдачна атмосфера у којој ће бити заборављено све оно што оптерећује свакодневне односе – повреде ваздушног простора, територијалних вода, питања граница у Егеју, незаконитог пребацивања емиграната, кипарског проблема... Она је, према писању овдашње штампе, историјског карактера само по чињеници што се уопште дешава после педесет година јер је, по врло заоштреној атмосфери која јој је претходила, могла да буде и отказана.

Наиме, пре само десетак дана Анкара је Атини упутила протестну ноту тврдећи да су грчки рибарски бродови нарушили турске територијалне воде. Према тврдњама турске стране, грчки бродови су за само месец дана 25 пута направили исти прекршај у рејону области Имија, после чега је обалска стража морала да интервенише, што је, како Анкара тврди у својој дипломатској ноти, могло да изазове озбиљну затегнутост у односима. Атина је на то оћутала, међутим, и поред тога, турски ловци бомбардери су последњих дана над Егејским морем осам пута нарушили ваздушно пространство Атине и 22 пута националне ваздушне границе Грчке. На небу је регистровано 36 турских војних авиона од којих су 10 били наоружани и изводили симулацију ваздушног сукоба без примене оружја. Подсетимо, у једној таквој акцији у мају 2006. сударили су се грчки и турски војни авиони. Оба су уништена, с тим што је грчки пилот погинуо, док је турски успео да се спасе катапултирањем.

Током недавне посете турског министра одбране Али Бабакана Атини дотакнута су нека питања војне контроле и евентуалне сарадње, али само на глобалном нивоу, у оквирима програма НАТО-а у овом региону. Турски премијер Ердоган је, такође, боравио у Атини 2004. године, али, иако је изгледало да би могло да дође до суштинског побољшања и отопљавања у грчко-турским односима, и поред подршке Анкари да уз испуњавање одређених услова и поштовање међународних правила уђе у ЕУ, све је, мање или више, остало по старом... Од кипарског проблема до чињенице да Турска не прихвата међународне конвенције којима се на јединствен начин регулише, у односима две земље иначе спорно, питање граница територијалних вода и националног ваздушног пространства... Управо због тога две земље су тачно пре 12 година биле пред ратом због ненасељеног камењара у Егејском мору и зато турски парламент и даље не ставља ван снаге одредбу којом се повреда њених територијалних вода са грчке стране третира као аларм за ратно стање...

Премијер Караманлис се пред овај пут – због опште ситуације у земљи, посебно у светлу најновијих „министарских скандала” који по повезаности са корупцијом озбиљно могу да уздрмају владу – нашао у незавидном положају. Нација је узнемирена, а уз то јавни и политички притисци да се размисли о „историјској посети” Анкари били су многобројни и врло гласни. Међутим, некадашњи министар иностраних послова Грчке Петрос Моливијатис сматра да је у дипломатији најгоре отказати једну званичну посету – јер се онај ко то уради увек сматра кривцем.

Дакле, премијера Караманлиса почетком идуће недеље испраћају у Турску са поруком да обавезно иде, али да – не очекује много. Да на лицу места, зависно од ситуације, постави питања која су спорна и исто тако на лицу места размисли о томе на какве је кораке Грчка спремна. У овдашњим политичким круговима општа је оцена да ће се Караманлис и Ердоган углавном окренути економској билатералној сарадњи, уосталом, области у којој су две земље последњих година и постигле највећи напредак.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.