Губици појели капитал

Губиташ, без премца, међу великим српским индустријским предузећима је фирма „Застава аутомобили”.

Мада неславну листу, скројену потекућем мањку у 2008. (последњој години за коју су сачињени завршни рачуни), предводи панчевачка ХИП „Петрохемија” са лањским минусом од сто милиона евра (99,6 милиона) и мада је крагујевачки произвођач аутомобила прошлу годину завршио са мањком од 78,6 милиона евра, он је рекордер због „минулог рада”.

На својим плећима носи највећи губиташки терет – кумулирани, годинама нагомилавани губитак од 347,8 милиона евра.

На црној листи се налази још један панчевачки губиташ– ХИП „Азотара” – са 34,8 милиона евра текућег и 46,5 милиона евра кумулираног губитка.

У првој „десеторци” су и Метанолско-сирћетни комбинат из Кикинде и „Застава оружје”,који су прошле године поделили четврто и пето место са по 21,9 милиона евра минуса,с тим што је кумулирани мањак крагујевачких оружара (57,9 милиона евра) четири-пет пута мањи од нагомиланих губитака кикиндске фабрике,који су нарасли на 191,9 милиона евра.

Невоља није много мања ни у крушевачком „14. октобру”, шестопласираном на листи 110 великих индустријских предузећа губиташа,који има 20,2 милиона евратекућег, односно укупно 42 милиона кумулираног губитка.

За разлику од побројаних фирми, у чији круг улазе и јагодински „Каблови” (са 13,3, односно 61,4 милиона евра губитака), а које уз помоћ државе пролазе кроз чистилиште звано рестуктурисање, суботички АТБ „Север” ни приватизација није успела да извуче из губиташких вода.

Прошлогодишњи губитак те фирме је 15,4 милиона евра,а укупни,нагомилан претходних година је 64,2 милиона. У губицима је и приватизовано „Врање” које је прошлу годину завршило са 12,3 милиона евра, подигавши свој кумулирани губитак на 57 милиона и „Колубара метал” из Вреоца са 11,7 милиона евра текућег и 14,5 милиона кумулираног губитка.

Првих десет са листе 110великих индустријских предузећа која су пословала нерентабилно у 2009. години, заједно су у 2008. укњижила 329,8 милиона евра мањака и кривци су за више од половине (51,4 одсто) укупног губитка свих великих фирми српске индустрије које су негативно пословале. Они књиже и 41,2 процента кумулираних губитака 110 великих индустријских губиташа (милијарду од укупно 2,4 милијарде евра).

– Број великих индустријских губиташа од 2002. године смањен је за 132 предузећа (са 242 на 110), број запослених у губиташима је преполовљен (са 157.106 на 73.348). Међутим, губитак који су исказала та нерентабилна предузећа има доминантни утицај на висину губитка индустрије и у 2002 (65,9 одсто) и у 2008. години (51,3 процента).У 2008. години 110 великих индустријских губиташа исказало је губитак од 641,6 милиона евра, односно 279,8 милиона више него 242 велика губиташа 2002. године. Кумулирани губитак повећан је са 1,4 милијарде евра у 2002. на 2,4 милијарде у 2008. години.

Високи кумулирани губици утицали су на смањење вредности капитала. Без капитала послују укупно 42 индустријска предузећа, чији губици премашују њихов капитал за 850,8 милиона евра. Примера ради, капитал„Застава аутомобила”, 14. октобра, ДИВ-а и „Севера” потпуно се истопио и њихов губитак већи је од вредности њиховог капитала за 398,2 милиона евра.

Основни генератори нерентабилног пословања индустрије јесу велика предузећа у процесу реструктурисања (36), стечаја или ликвидације, али и приватизована привредна друштва (46), код којих још нису испољени позитивни ефекти промене власничке структуре капитала.

Да приватизација сама по себи не представља решење дугорочних развојних проблема, показује и нерентабилно пословање великих индустријских предузећа приватизованих након спроведеног процеса реструктурисања.

Без обзира на смањење броја запослених и прилив свежег капитала (уговорене инвестиције 74,8 милијарди евра), ова предузећа не само да нису успела да у 2008. години изађу из зоне губитка, већ своју пословну активност заснивају на позајмљеним средствима уз високе кумулиране губитке, наводи се у анализи Републичког завода за развој под називом „Велики индустријски губиташи 2008”.

Колико ће ефекти мера које држава ове године предузима на реструктурисању великих губиташа, како би их ослободила дела дугова и вишка запослених, поправити слику у завршним рачунима за 2009. остаје да се види.

Весна Јеличић

-------------------------------------------------

Од добиташа до губиташа

На листи 110 великих индустријских предузећа губиташа углавном су стари знанци: осим десет побројаних, ту су и РТБ „Бор”, „Застава камиони”, ИМТ, ИМР, „21. мај” Раковица, ИКЛ, „Новкабел”, „Магнохром”, „Крушик”, „Јумко”, „Хипол” и...

Међутим, има и новајлија. Међу губиташима на најновијој листи нашли су се и „Нестле ајс крим”, фабрика „Умка”, „Холдинг Бане” из Сомбора, „Полет” из Бечеја, „Биг бул”, „Трајал”, лесковачко „Здравље”, „Потисје” из Кањиже, „Румагума”, „Фрувита” и „БН бос”. Неки од њих су до прошле године били на листама сто најуспешнијих компанија, а кикиндска „Ливница” чак и шампион. На сам врх листе по остваренојнето добити попела се средином ове деценије. Оне године када ју је уочи приватизације, њен бивши директор, а тада министар привреде, „очистио” од дуговања држави. Али тако „штелован” успех био је кратког даха.

Неколико година заредом на листи губиташа је и суботички „Фреш енд ко”. Од приватне фирме у успону и једног од најпознатијих произвођача безалкохолних пића у земљи, постао је један о највећих губиташа са кумулираним губитком који је достигао 69,2 милиона евра.