Убрзати реформе, разбити монополе

Србија ће у 2010. морати на поправни пред „испитном комисијом” страних инвеститора.

Уз оцену да у унапређењу овдашње инвестиционе и пословне климе у протеклих годину дана није било већих помака, да су „побољшања мања него што су могла да буду и дефинитивно мања у односу на оно што је потребно да би се привукло више инвестиција”, да су услови пословања у неким сегментима чак и погоршани, најновија „бела књига” Савета страних инвеститора (ФИЦ) почиње заправо понављањем најважнијих прошлогодишњих препорука: убрзати транзиционе реформе да би се поправило пословно окружење и Србија приближила Европској унији, створити услове за конкуренцију на уређеном тржишту и регулисањем монопола обезбедити једнака права свим учесницима, наставити реформе образовања прилагођавајући образовни систем потребама привреде и стимулисати развој примењене науке финансијском подршком и чвршћим повезивањем са домаћим и страним истраживачким институцијама.

Уз препоруку да заврше ове послове, домаће економске власти добиле су и нове сугестије: да, усвајањем у Народној скупштини, заврше гиљотину прописа, да уз бољу организацију, ефикасније повлаче већ одобрене кредите међународних финансијских организација, да обавежу сва јавна предузећа и друге кориснике државних фондова да добављачима измирују обавезе најкасније за 60 дана (како и држава и даље не би била највећи генератор неликвидности), као и да донесу акциони план за поправљање кредитног рејтинга Србије.

Три кључна стуба развоја на којима страни инвеститори у Србији и даље инсистирају јесу инфраструктура, област некретнина и изградње и људски капитал и тржиште рада.

Уз разумевање да је спор напредак у области инфраструктуре последица оскуднијих фондова у кризним временима, уважавајући напоре владе да обезбеди средства за поправку постојеће и изградњу нове инфраструктуре, инвеститори констатују да је финансирање и даље горући проблем. И постављају питање недовољно искоришћених могућности кроз партнерство приватног и јавног сектора. Саветују повећање фондова за одржавање и поправку главних путева како би се зауставило дугорочно пропадање путне мреже, уз отварање врата приватном капиталу, институционалне реформе и успостављање делотворног система наплате, уз смањивање друмарина како би се на путеве у Србији вратио транзит, што је услов и за долазак инвеститора.

ФИЦ као кључни проблем у области енергетике перципира недовољне капацитете за производњу електричне енергије, па држави препоручује да страним инвеститорима припреми и понуди инфраструктурно опремљене локације, да подигне свест јавности о потреби повећања цене струје и укине монопол Нафтне индустрије Србије како би се привукли потенцијални инвеститори.

(/slika2)Препоруке у области телекомуникација и даље се своде на две кључне речи – регулација и либерализација. Недостатак телекомуникационе инфраструктуре, лош квалитет веза и монопол и даље су суштинска препрека даљем развоју сектора и ефикаснијем пословању, сматрају у ФИЦ-у. Од државе очекују јавну понуду за продају Телекома, увођење конкуренције у фиксну телефонију, отвореност постојеће алтернативне инфраструктуре за све врсте телекомуникационих услуга. А од владе да кад већ пролетос није нашла за сходно да обавести мобилне оператере о увођењу десетопроцентног пореза на услуге мобилне телефоније, сада бар орочи његово трајање.

У домену некретнина и градње озбиљно побољшање је, кажу, најављено у лето 2009. доношењем неколико значајних закона, али о стварном напретку моћи ће да се говори тек када се донесу и усвоје сви потребни пратећи закони и подзаконска акта, односно када почне доследна примена тих прописа. По страним инвеститорима, дугачак је списак преосталих проблема које ваља решити. У „белу књигу” убележено је десет нових старих предлога. Јер, закон о реституцији још увек није усвојен, држава у неким сегментима одређује цене уместо тржишта, не постоји јасно дефинисана казнена политика, процес добијања дозвола није довољно транспарентан, лизинг некретнина је још у повоју… Неопходно је да се процес издавања дозвола упрости, да се размотри могућност смањења накнаде за уређење земљишта и других почетних, као и оперативних трошкова изградње. Да се осим закона о реституцији, донесе и закон о управљању и одржавању стамбених зграда, закон о лизингу, да се заврши пројекат катастра…

А у области људског капитала и тржишта рада инвеститоре највише боли проширено дејство Општег колективног уговора, које им је наметнуто, иако га нису потписали, као и нека „проблематична решења” из Закона о раду чију промену су и до сада тражили.

Проширено дејство ОКУ треба ставити ван снаге јер предвиђа повољнија права запослених од дефинисаних Законом о раду, као и обавезе послодавца које нису у вези са заштитом права запослених, сматрају страни инвеститори, упозоравајући да нека решења могу довести и до стечаја фирми. Траже да проширено дејство Општег колективног уговора не важи за послодавце који нису чланови Уније послодаваца Србије, потписника тих одредби. Захтевају и детаљну ревизију Закона о раду, како би се избалансирали најважнији интереси запослених, послодаваца и државе и у сектор радног права унело више стабилности и предвидивост. Инсистирају и на додатном смањењу трошкова радне снаге (смањењем пореза или доприноса) ради подстицаја отварања нових радних места и смањења рада на црно.