Гепарди са Кошутњака

– Виђао сам доста тешких призора у ових 18 година колико радим као ватрогасац, али некако ми се чини да је спасавање дечака који је изгорео на вагонима у Раковици била најтежа интервенција коју сам имао, баш због тога што је реч о детету од 14 година. Када сам угледао малишана из чијег тела се вије дим, а који је свестан и јауче од болова, крв ми се следила у жилама, ево и сада се сав најежим – прича за наш лист Владан Ђенадић, командир одељења у ватрогасно-спасилачкој станици у Кошутњаку. Он и његова екипа интервенисали су пре неколико дана на железничкој станици у Раковици када је двојицу дечака који су се играли на вагону ударила струја.

– Призор који сам тамо затекао био је страшан. Дете је било залепљено на подесту између вагона. Кад смо колега и ја кренули да га одвајамо малишан је дозивао оца, мајку. Болови које је трпео били су страшни – каже Ђенадић. У тим тренуцима колеге и ја нисмо знали шта да му кажемо.

– Нисмо могли да између себе причамо и откривамо шта радимо да се он не би још више потресао. Ја сам скинуо шлем и ухватио га за руку, говорио му да ће то проћи, да ће добити инјекцију, да ће бол престати... Док смо га преносили, он је молио да идемо са њим у Хитну помоћ. Лекару који је требало да му да инјекцију дрхтале су руке. Нико од нас није спавао целу ноћ, а онда смо ујутру позвали лекаре и понудили да дамо крв, кожу, шта треба, али, нажалост, помоћи није било. За све нас његова смрт је страшан ударац – рекао је Ђенадић.

У спасавању малишана, осим Ђенадића, учествовали су Стевица Станојловић, Драган Маринковић, Бојан Миленковић и најмлађи међу њима Никола Станић, коме је ово била и прва оваква интервенција.

Јединица која се бави спасавањем угрожених лица и гашењем пожара иначе слови за елитну. Њени људи „покривају” Раковицу, Чукарицу, аутопут ка Нишу, Ибарску магистралу, Обреновачки пут, а испомоћ су Обреновцу, Лазаревцу и Барајеву.

– Да би могао да ради овај посао, кандидат мора да заврши неку од техничких школа, да се лакше снађе на терену. Нас позову у случајевима тешких саобраћајних несрећа, већих пожара, кад су угрожени људи, имовина, када прете самоубиством, у случајевима хемијских акцидената. Тако да смо ми уједно и психолози, и лекари, и андрагози – објашњава Ђенадић. На терену су, каже, препуштени сами себи.

– Оног момента када кренемо – нема назад, можемо само да се уздамо у Бога. После анализирамо како смо урадили посао, како да се поставимо следећи пут. Свако од нас на различите начине преживљава оно што види и осети на терену, али кад дођете на терен посао мора да се уради. После тешких интервенција разговарамо како бисмо превазишли све оно што видимо. Покушавамо да се опустимо, шалимо, смејемо како не бисмо нервозни ишли кући јер се све то одражава на породицу – истиче он.

Екипе ове ватрогасне станице биле су прве које су ушле у срце „Галенике Фитофармације” када је горео магацин пестицида, извлачиле погинулог из димњака дубине од 20 метара када су и лекари и полицајци од призора падали у несвест, улазили у сушару у погонима „Колубаре” у Вреоцима где су спасли део насеља да не одлети у ваздух.

Од свега им је, кажу, најважније да спасу живот и имовину, али им је посебно драго када дођу и захвале им за то што су учинили.

– Још памтимо када смо из бунара извукли човека кога је затрпало камење. Требало нам је 24 сата да га откопамо и извучемо живог и здравог. Е, он нам се богзна како захваљивао. Пре неколико дана добили смо од једног приватника преко потребан монитор и уређај за навигацију за возило како бисмо што пре стигли на место пожара – додаје он.

Њихов рад је до сада више пута награђиван. Сам Ђенадић је за протеклих осам месеци осам пута добио награду.

– Имамо градоначелникову подршку, али нажалост општине нам готово не помажу. Морамо да им пишемо и образлажемо шта смо урадили да би неко то оценио као подвиг. Тражимо само да вреднују наш позив и залагање јер о безбедности града ипак бринемо ми – објашњава.

У овом послу највреднији је, ипак, тимски рад.

– Зависимо и ослоњени смо један на другога, другарство нам је изнад свега. Свакодневно радимо вежбе, процењујемо могућности сваког од нас и то примењујемо на терену – каже Ђенадић, одмила прозван Ђенка. Његове колеге додају да сваку тешкоћу уз шалу лакше преживе, а уз смех кажу да су се због свега што раде прозвали гепарди са Кошутњака.

Бранка Васиљевић

-----------------------------------------------------------

Дечак умро од последица струјног удара

Четрнаестогодишњи И. Н. кога је 18. новембра ударила струја док се са две године старијим другом Ф. П. пео на вагоне паркиране у близини железничке станице у Раковици, преминуо је јуче ујутру око шест часова. Подлегао је тешким опекотинама упркос свим напорима лекара на одељењу интензивне неге Војномедицинске академије.