Оставка Николаса Бернса

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. јануара – Америчка дипломатија остаје без једног од својих главних заговорника независности Косова. Са дужности трећег човека у хијерархији Стејт департмента одлази Николас Бернс, дипломата који је подуже играо важну улогу и у другим спољним ангажманима на просторима бивше Југославије.

Оставку је образложио „породичним потребама” (супруге и три кћерке), што је најчешће коришћена формулација у одласцима чланова тима Џорџа Буша а која се касније, по правилу, испостављала као изговор за стратешка или тактичка неслагања. Поднео ју је 10 дана пред свој 52. рођендан, а с дужности треба да оде у марту, како је наговестила његова и шефица америчке дипломатије Кондолиза Рајс. Буш је на место државног подсекретара, где се Бернс налази од марта 2005. године, наименовао презимењака тог одлазећег функционера, садашњег амбасадора САД у Русији Вилијама Бернса.

Одлазак свог подсекретара за политичка питања, Рајсова је данас објавила на „процесни начин”, као тренутак у коме се мешају „слатко и горко” – прво због чињенице да је он 26 година био растући кадар дипломатске службе, друго – што се растају после 18 година професионалне сарадње. Комплименте је узвратио, уз напомену да му је одлазак из Стејт департмента „досад најтежа одлука”…

Занимљиво је да нико од њих двоје, уз истицање разноврсне значајне кооперације, није поменуо Косово ни Балкан уопште, иако су баш на том пољу интензивно били у вези. Убрзо по постављењу за државног подсекретара, пре безмало три године, Бернс је, на пример, био први високи вашингтонски званичник који је саопштио да критеријум „стандарди пре статуса” на Космету треба да буде замењен приступом „статус па стандарди”. Другим речима – да би независност покрајине допринела да се побољша положај Срба и других неалбанаца, а што, у целини узев, није успело мисијама најмоћнијих држава и УН.

Његово залагање за независност Косова посебно је запамћено приликом његовог наступа, прошлог априла, у Комитету за спољне послове Представничког дома. Подсетио је да је нешто пре тога био на ручку с лидерима косовских Албанаца – „јако пријатним људима” који су „као и цело Косово врло проамерички”. Председавајући тим органом Конгреса – Том Лантош, још дуже активан у корист албанских интереса, а који је недавно такође најавио повлачење из политичког живота због здравствених тегоба – његово излагање пропратио је речима да косовски Албанци треба да изграде споменик Бернсу, у знак захвалности залагању за њихову ствар…

Бернсу нису сметале промене на врху САД. Напредовао је и у Клинтоновој као и у садашњој Бушовој администрацији. Међу „копчама” у та два успона је – Балкан. У претходној гарнитури био је портпарол ондашње шефице дипломатије Мадлен Олбрајт па амбасадор у Грчкој, да би га потоња руководећа екипа устоличила, августа 2001. године, као амбасадора у НАТО а оданде довела на место трећег човека Стејт департмента.

На тој функцији, где му престаје каријера (ако се изузме најава Рајсове да је пристао да настави ангажман око нуклеарног аранжмана са Индијом) стартовао је са изразитим амбицијама за „довршавање недовршених послова на Балкану”. При том је форсирао „централизацију Босне” и „независност Косова”, не хајући за контрадикцију између та два поступка, често хвалећи допринос Клинтоновог изасланика за Балкан Ричарда Холбрука.

Није ли, можда, Бернс сада израчунао да повлачењем себи појача изгледе за улазак у евентуалну следећу администрацију, поготову ако на њено чело дође Хилари Клинтон, у чијој су кадровској потпори и Олбрајтова и Холбрук? Засад се у јавности само констатује да „није наговестио своје будуће потезе”.

Нико од београдских саговорника Бернса, као носиоца дужности коју напушта, није рекао, колико је познато, да му је било „задовољство што је с њим „разменио мишљења”. Наступао је најчешће, како се чуло, врло оштро, поготову у прилог независности Космета, објашњавајући то као „неизбежност и последицу Милошевићевих суровости”. Утисак је да је био и присталица теза сенатора Џозефа Бајдена (који је недавно одустао од још једне кандидатуре у страначком надметању за номинацију у трци ка Белој кући) да би „признавање независности Косова, где Американце обожавају, допринело да се види како Америка није против муслимана”.

После „јаког старта” причало се да је Бернс „главни оперативац Стејт департмента”. Али, у смени заменика Рајсове – остао је „у сенци”, то јест није постао „други” већ је остао „трећи” на лествици.

У последње време био је активан на разним пољима – поготову на „проширеном Блиском истоку”. Мање је, бар јавно, био посвећен Балкану иако је баш тај регион „најбоље познавао”. Додуше ту је неколико пута и омануо. У више наврата предвиђао је „брзу независност Косова”. Оставку је поднео, а да му се те прогнозе нису оствариле…

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Придружиће се Олбрајтовој

Како „Политика” сазнаје из Вашингтона, Николас Бернс ће наредне године радити као професор, а прихватиће и задужење специјалног америчког изасланика у неком кризном подручју света. Након што истекне рок у ком после одласка из Стејт департмента не сме да се бави лобирањем у регионима за које је био задужен у дипломатској служби, Бернс ће се придружити компанији коју је основала Мадлен Олбрајт. Извори „Политике” из Вашингтона тврде да компанија Мадлен Олбрајт има 95 одсто шанси да добије уговор са Владом Косова за консалтинг у области енергетике. То значи да ће Олбрајтова и њени сарадници бити саветници косовске владе за приватизацију у најпрофитабилнијем сектору привреде на Косову, као и да ће утицати на одлуке у вези са изградњом нових енергетских објеката.

С. Р.