Најбољи провод у метрополи без метроа

Вест да се на првом месту престижне годишње листе најбољих градова за провод, најпознатијег светског туристичког водича „Лоунли планет”, налази Београд одјекнула је као велико, али, ипак, очекивано признање. Српска престоница, међутим, није на првом месту, како су пренели поједини медији, већ је само увршћена међу десет метропола које имају најинтензивнију клупску сцену на свету, потврђено је „Политици” у лондонској експозитури „Лоунли планета” чија листа заправо не предвиђа рангирање. Ипак, признање из „белог света” није мала ствар, а покренуло је и лавину питања – да ли је главном граду заиста потребна титула најбољег места за провод и да ли је баш то карта на коју желимо да играмо како бисмо привукли странце?

– Наша кућа објавила је књигу „1.000 најузбудљивијих доживљаја” где се налази и списак десет градова са најлуђим проводом, а међу њима је и Београд. Они, међутим, нису поређани ни по каквом редоследу. У књизи смо акценат ставили на несвакидашња искуства, а Србија је споменута само на једном месту, премда сматрамо да може доста тога да понуди светским путницима – изјавила је за наш лист Хедер Карсвел из „Лоунли планета”.

Дефиниција метрополе, поред места за квалитетан провод и задовољења високих урбанистичких критеријума, подразумева и богату културну понуду, као и осећај припадања граду.

Ново признање Београду свакако је поједностављена слика престонице, сматра културолог Јасна Јанићијевић, редовна професорка Филолошког факултета.

– Овај град је и у бившој СФРЈ убедљиво предњачио по културним догађајима, а ту позицију је и данас задржао. Домаћини смо традиционалним културним догађајима попут Сајма књига, БЕМУС-а и БИТЕФ-а, одржавају се и велики концерти популарне музике. Друга димензија је шарм који је увек красио Београд, а томе доприноси мешавина људи који су дошли са свих страна и ту се осећају као код куће. Нуде се многи сплавови и клубови где се забављају како Београђани, тако и њихови гости. То је, можда, питање укуса и мере, али чињеница је да избора има – објашњава Јанићијевићева.  

Она наглашава да су људи онај елемент који утиче да провод буде добар, те да је код нас присутан парадокс да када смо у великој кризи, ми се бранимо одласком у кафану, певањем, играњем... Тај оптимизам препознају и посетиоци, а Београд, каже она, живи захваљујући свом шарму.

Забава у кафићу или клубу можда испуњава странца који је на викенд дошао у наш главни град, али неки од основних урбанистичких параметара који се у светским метрополама подразумевају овде су непознаница, а дилема – кад ћемо, коначно, добити метро – питање је за милион долара.

– Београд још није метропола. Признање за провод је, свакако, добродошло, али то није једини аспект који један град чини метрополом. Српска престоница је у предворју метрополе, а са урбанистичког становишта на добром је путу да постане прави велеград. Када се градња мостова и обилазнице приведе крају, стање ће се знатно променити.

Под појмом метрополе не подразумева се само градска естетика, већ тај град мора да буде комуникативан, отворен и привлачан. Главни град је концентрисан на уску централну зону, док остатак карактерише мање-више провинцијски амбијент – истиче Ђорђе Бобић, некадашњи главни архитекта Београда, додајући да је пре две године постојала могућност за кредитирање изградње лаког метроа, али да је град сада ионако презадужен, па ће та инвестиција највероватније морати да сачека боља времена.   

Међу туристичким посленицима вест из „Лоунли планета” дочекана је с радошћу, али и задршком. Јован Попеску, професор на Универзитету „Сингидунум” и коаутор стратегије за туристички развој Београда, сматра да је нова титула добар подстрек за развој, али да постоји и друга страна медаље.

– Провод јесте веома битан састојак туристичког производа великих градова, али уколико му приступимо као главном фактору, то краткорочно може бити исплативо, али на дуге стазе сигурно не. Уврежено је мишљење да Београд не може да понуди занимљиве садржаје попут Прага или Будимпеште, али постојеће културно-историјско наслеђе не треба багателисати. Тенденција да постанемо омиљено место искључиво за провод није на сцени једино у престоници, већ полако постаје епитет за целу Србију. Београд има специфичан микс географског положаја, историјског наслеђа и спортских догађаја и то је адут на који можемо да рачунамо пре него на нека, условно речено, „лака уживања”.

Кључ за решење понуђен је и у стратегији за туристички развој, а није изостављен ни елемент провода – каже Попеску, напомињући да су слична искуства имали и поједини градови из балтичких земаља, али да су сада дубоко незадовољни структуром туриста који им долазе, искључиво ради провода.

Интензиван ноћни провод један је од заштитних знакова главног града, али свако не и једини, напомињу у Туристичкој организацији Београда.

– Београдска тврђава, Скадарлија, Ада Циганлија, уже градско језгро, дворови, Храм Светог Саве, Топчидер, Кошутњак, Авала, Земун и Гардош, обале река саставни су део сваког доласка у Београд. ТОБ организује туре разгледања ових локалитета и страним туристима пружа све потребне информације. Према резултатима анкета, спроведених међу њима, када дођу у Београд изненађени су оним што виде јер су очекивали ружнију слику. Наш посао је да на међународним и другим сајмовима туризма представимо смештај, инфраструктуру и градске атракције, а туристе даље упућујемо на агенције које им продају аранжмане – закључује Јасна Димитријевић, директорка ТОБ-а.