Нокија раскида са Сименсом

 Одлука финског електронског концерна Нокија, произвођача врхунских мобилних телефона, да раскине сарадњу с немачким гигантом Сименсом и затвори фабрички погон у Бохуму, у Рурској области, изазвала је вулкански талас огорчења и реаговања у Немачкој. Погођено је не само 4.000 немачких радника у Бохуму, који губе посао, него и највећи немачки индустријски гигант Сименс, који већ две године грца због корупције и подмићивања страних пословних партнера и синдиката у више од 20 држава.

Због корупционашких афера води се месецима истражни поступак против 40 бивших и садашњих највиших функционера Сименса.

Смењено је већ десетак шефова, укључујући и главног шефа Клауса Клајнфледа, на чије место је неочекивано прошлог јула доведен Аустријанац из Филаха Петер Лешер (50), који се као менаџер већ опробао у Енглеској и Америци. Његово искуство стечено у америчкој фирми „Мерк и Ко” са 35.000 радника, међутим, тешко покрива потребе аферама притиснутог концерна Сименс, који запошљава 400.000 радника у Немачкој и делом у иностранству.

Раскид Нокије са Сименсом снажно је узбуркао и немачку владу која је сместа алармирала ЕУ у Бриселу. Немачки медији преплављени су грозничавим реаговањима, нарочито се истичу невоље отпуштених радника у Бохуму, мада је због корупционашких афера у вођству Сименса претходно већ много више немачких радника остало без посла.

Председник покрајинске владе Северне Рајне- Вестфалије, Јирген Ритгенс је у пратњи више министара долетео у Бохум да теши раднике који су пред отказом. И централна немачка влада у Берлину је у акцији, наговештава необично оштре противмере. Савезни министар привреде Михаел Глос послао је свог првог заменика државног секретара Хартмута Шанерта у Хелсинки да оштро негодује код управе Нокије.

Немачка влада користи свој огромни утицај у Бриселу да би ангажовала ЕУ да спречи план Нокије. Берлинска влада тражи да ЕУ примора Нокију да врати субвенције, преко 88 милиона евра, приманих од 1995. године, чиме су трасиране инвестиције финског концерна у Бохуму. Нокија пребацује из Бохума своју фабрику у Румунију указујући да су тамо производни трошкови знатно нижи него у Немачкој. Берлин настоји да то спречи и врши притисак у Бриселу да заустави намеру Нокије.

Међутим, председник Европске комисије Хосе Мануел Баросо није поводљив. Упркос притиску, Баросо има свој став и одговара: „Када је било могућно премештање производње из Финске у Немачку, онда је и премештање из Немачке у Румунију такође могућно”.

Немачки политичари незадовољно реагују и указују како је Румунија тек од 1. јануара 2007. године члан ЕУ, а већ добија значајну финансијску потпору, док немачки суперконцерн трпи штету.

Из евроцентрале се указује на скандале подмићивања и корупције који притискују концерн Сименс, због чега је суд ЕУ већ осудио немачки концерн да плати казну од преко 200 милиона евра, као и на више стотина милиона евра одштете због утаје „европореза”.

Врх Сименса кипти од нервозе, одлажу се седнице Управног одбора и разговори са Удружењем акционара. Оптужбе се грозничаво испитују. Покушај да се оптужбе због корупције опросте бившим шефовима концерна Клаусу Клајнфелду и Хајнриху фон Пиру, као и још десеторици водећих менаџера, наилази на отпор. Ангажовање америчке адвокатске канцеларије „Debevoice & Plimpton” у циљу замагљивања афере није успео. Сименс наилази на замерке и у Америци.

Разлаз два партнера светског гласа – Сименса и Нокије, до сада је најбучнији сукоб интереса у ЕУ.