Амерички председник, Кенија и Интернет

На једном од скупова у америчкој држави Делавар, посвећеном бољем упознавању са реформама у здравственом сектору жена у црвеној кошуљи постала је звезда „Јутјуба”, иако њена дискусија није имала никакве везе са темом. Обраћајући се главном говорнику, конгресмену, она је покренула старо питање о месту рођења Барака Обаме које још увек промовишу амерички конзервативци са деснице. „Ја имам своју крштеницу са печатом и докторовим потписом… са именима мојих родитеља, датумом, сатом и минутом рођења. Ја сам Американка, он није. Он је грађанин Кеније. Хоћу моју земљу. Нећу да се моја застава мења”, викала је узбуђено док је махала америчком заставицом, а скуп громко аплаудирао. 

Феномен „покрета крштенице” или „теорије завере око места рођења” почео је да се рађа још у време председничке кампање пре око две године. Заговорници тврде да је Обама рођен у Кенији, или на неком другом континенту, само не у Америци.

Већ на почетку председничке кампање на интернет сајт је окачен снимак оригинала Обамине крштенице са печатом и свим подацима. Свако ко то жели може да види да је садашњи амерички председник рођен четвртог августа, 1965. године у 7.24 минута у Хонолулуу, главном граду америчке државе Хаваји, те да према томе испуњава услове да буде на челу САД. У међувремену оптужницу да Обама није рођен у САД одбацили су као „неозбиљну и неутемељену” групно и појединачно највиши органи и личности на положајима противничке Републиканске странке.

Ипак покрет који верује да је Обама као и његов отац рођен у Кенији, и да због тога није легитимни председник САД, многобројан је. Летошња анкета показала је да 28 одсто чланова Републиканске странке „не верује да је рођен у САД” док још 30 одсто „није сигурно где је рођен”. То значи да више од половине републиканаца сумња у легитимност власти у њиховој земљи. А жену у црвеној кошуљи окачену на „Јутјуб” за неколико недеља видело је осамсто хиљада људи.

Како се Интернетом шире гласине

По аутору књиге „О гласинама, како се шире неистине и зашто у њих верујемо” Касу Р. Санстејну, угледном професору на Чикашком универзитету, однедавно именованом да буде шеф канцеларије Беле куће за информације и регулативна начела, оваква масовна реакција могла се очекивати.

Као један од најплоднијих америчких академика, овај правни стручњак написао је још неколико књига у којима говори како „Интернет пружа бескрајно много информација, али парадоксално погодује омасовљењу дезинформација и екстремизма”.

Позивајући се на научна сазнања из преинтернетске ере, Санстејн указује да је експериментално доказана тенденција у којој „појединци са екстремним ставовима постају још уверенији у исправност свог убеђења после дружења и разговора са групом истомишљеника”. Исто тако опстају и јачају „ставови који би се у преинтернетској ери изгубили због недостатка друштвене подршке”.

Данас се преко Интернета могу наћи истомишљеници за сваки став, ма како неодбрањив он био”. „Једноставно Интернет многима служи за узгајање екстремизма, утемељење бизарних или егзотичних идеја, баш зато што људи који слично размишљају могу чешће лакше да расправљају о тим ставовима са својим истомишљеницима”, пише Санстејн називајући овај процес сајберполаризацијом.

Ум и нова технологија као лекови и алкохол

Штета настаје кад се „неке тенденције у људском разуму комбинују са извесним продуктима нове технологије, као што неки преписани лекови не иду са алкохолом” додаје Санстејн.

Овај правни експерт на својој кожи осетио је и сајбермиловање и интернетски бич. Својевремено му је преко веба успело да стекне многе заговорнике за промоцију правне регулативе по којој би и животиње такорећи добиле статус „правног лица”, а греси над љубимцима били судски кажњавани. Када га је касније Обама предлагао за свој тим, у сајберпростор улетели су конзервативци. Хиљаде блогера исмевало је Санстејна и његову бригу за четвороношце, и пернате двоношце. Његов напор да се судски процесуира окрутност према животињама, представљен је на блоговима десничара, као карикатура: навала кокошака и крава на судове по земљи да сведоче против свог крвника. То је аутоматски подстакло либерале да се умреже у фронт за именовање Санстејна. Исход се зна.

На крају, данас први председник који је славу и бројност стекао преко Интернета, стварно, а не виртуелно станује у Белој кући. Заговорници теорије о кенијском рођењу, сасвим сигурно неће успети да га из тог историјског дома избаце.

Зорана Шуваковић