Дневник Мусолинијеве љубавнице

РИМ –Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини био је жестоки антисемита, који је својевремено поносно изјавио да његова мржња према Јеврејима датира много раније него она немачког нацистичког вође Адолфа Хитлера.

„Ја сам расиста од 1921. Није ми јасно како је ико могао и помислити да имитирам Хитлера”, забележила је Мусолинијеве речи његова љубавница Кларета Петачи, које је он изговорио у августу 1938.

У дневницима, које је Петачијева водила између 1932. и 1938, наводи се такође да је Мусолини говорио о „веома топлом пријему” код Хитлера на Минхенској конференцији 1938.

„Хитлер ме је дочекао са сузама у очима”, навео је Мусолини.

Италијански диктатор је Хитлера описао као „нежног”, а тадашњег папу Пија XИ напао је због критика на рачун нацизма и фашизма.

„Никад није било папе тако штетног по религију, као што је Пије XИ... који је чинио и говорио недостојне ствари, као што су рецимо његове изјаве да смо слични Семитима”, сматрао је Мусолини.

Кад је реч о његовом интимном животу, Мусолини је, како наводи агенција АП, био „експлицитан када се ради о сексуалним апетитима према Петачијевој”, изразивши жаљење што је „имао афере и са неколико других жена”.

„Осећам луду страст према твом малом телу... Обожавам те, и признајем да сам будала”, записала је Петачијева Мусолинијеве речи у свом дневнику.

Необјављени дневници Петачијеве послужили су као грађа за управо објављену књигу под називом „Тајни Мусолини”.

Иако су историчари навели да дневници потврђују раније уверење да је Мусолини био снажни антисемита, који је сматрао да „све Јевреје треба уништити”, они истовремено упозоравају да су ово ипак дневници његове љубавнице и да их треба узети са резервом.

„Не смемо заборавити да и када су аутентични, у овим дневницима читамо оно што је љубавница писала о ономе о чему јој је причао њен љубавник”, рекао је један италијански историчар.

Италијански дневник Коријере дела сера, који је објавио одломке из књиге, сматра да ти дневници бацају ново светло на Мусолинија, за кога су савременици веровали да је био понизан према папи и „сумњичав” према италијанским расним законима, који су омогућили широко распрострањен прогон Јевреја.

Дневници управо прате период Мусолинијевог живота до 1938. када је његов фашистички режим усвојио расистичке законе, а Европа на Минхенској конференцији изразила попустљивост према нацистичкој Немачкој, поклонивши јој област Судет која је припадала тадашњој Чехословачкој.

Италијанским расистичким законима ограничена су права Јевреја, који су такође избачени из владе, са универзитета и са других јавних функција. Мусолини је, како је забележила његова љубавница, сматрао да „код Италијана треба изградити расни осећај”.

„Ови одвратни Јевреји, морам их све уништити”, рекао је Мусолини у октобру 1938, према денвнику његове љубавнице, која додаје да их је још звао „непријатељима” и „рептилима”.

Мусолинија и Петачијеву убили су партизани 28. априла 1945, а њихова тела су обешена наглавце на једној бензинској станици у Милану.