Прегледом против рака

Млечна жлезда која је синоним женствености и материнства, нажалост, и седиште је патолошких процеса од којих је карцином дојке најчешћи узрок смрти жена.

Рак дојке најчешће, од свих врста карцинома, погађа жене у Србији, као и у свету. По подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ код нас сваке године оболи око 4.000 жена, што је четвртина оболелих од малигних болести. У свету је ове године регистровано укупно 1.250.000 оболелих (у просеку је годишње више од милион).

Од рака дојке данас оболи свака дванаеста жена. То је слично подацима земаља у окружењу, а у Европи по броју оболелих предњаче скандинавске земље, следе их Француска, Немачка, Шпанија.. И у САД ситуација је озбиљнија, јер тамо оболи чак свака осма жена.

Упркос напредовању дијагностике и свести о прегледима, као и чињеници да је већина тумора доброћудне природе, обољевање и смртност од ове опаке болести у Србији су у непрекидном порасту.  Годишње код нас од ове опасне болести умре око 1.600 жена, а свакога дана у Србији од рака дојке у просеку умру четири жене.

У плану Министарства здравља и онколошких институција је припрема организованог и опште обавезног мамографског снимања жена. По проценама онколога, уколико би се спровео још непостојећи свеобухватни организовани скрининг, односно обавезно мамографско снимање жена од 45 и више година , смањила би се ова стопа смртности. Тако би у случају учешћа 60 одсто жена у скрининг програму смртност била смањена за 20 одсто а са учествовањем 70 одсто становница Србије, што је циљ нашиих онколога, за 28 процената. Са стопроцентним учешћем би стопа морталитета жена оболелих од рака дојке била умањена за 40 одсто.

Наши онколози наводе пример Велике Британије чија влада је успела да смањи смртност жена са канцером дојке са 40 на 30 стопа, спроводећи од 1988. године националани мамографски скрининг програм, који подразумева обавезне мамографије на три године. Жене у овој и другим државама где је скрининг обавезан, уколико се не одазову а оболе, касније плаћају лечење по пуним ценама. Овде очекују да до следеће године смртност жена од 55 до 69. године од рака дојке буде преполовљена у односу на 1990. годину.

По препорукама ЕУ, за жене од 50 до 69 година мамографија треба да се ради на две до три године, док око жена од 40 до 49 године још нема консензуса, али се она спроводи на 12 до 18 месеци уз праћење према индивидуалним ризицима. Препорука Америчког друштва за борбу против рака и Колеџа за радиологију је да се од 40 година старости мамографија ради сигурности обављају на годину дана, док остале превентивне институције у САД, рецимо, дозвољавају годину до две за жене од 40 до 49 године. Аустралија је усвојила програм обавезе снимање за жене од 50 до 69 година у који и оне од 40 и старије од 70 могу да учествују, док Канада препоручује мамографске снимке за оне између 40 и 50 на годину, а између 50 и 69 на две године.

Поред редовних прегледа, општа је препорука здрав живот. Осим довољно сна, избегавања стреса, алкохола и цигарета - кретање и рекреација његови су главни постулати јер, доказано је, знатно утичу на смањење последица стреса, али и на спречавање гојазности као једног од опасних ризика за настанак ове болести. Иако се стручњаци широм света нису договорили да ли је макробиотичка исхрана или храна сопственог поднебља сигурнија заштита од рака, сагласни су да препоруче непретаривање у храни, што више воћа, поврћа, биљних влакана и, наравно, кретања.