Епидемија ће „коштати” 1,27 милијарди динара месечно

Влада Србије још нема процену колико би епидемија новог грипа коштала државу. Ово је за „Политику” потврдио и Миливоје Михајловић, шеф владине Канцеларије за сарадњу с медијима, наглашавајући да очекује ће се и ова математика ускоро извести.

За разлику од владе, Привредна комора Београда и Унија послодаваца Србије дошли су до не баш светле рачунице. У УПС-у тврде да ће на боловање због оболевања од вируса H1N1 отићи између 90.000 и 150.000 запослених, и то до априла 2010. године, што ће утицати на смањење производње и зараде фирми.

– До овог броја се дошло на основу неких предвиђања и упоређивања са оним што су добиле стручне службе у Аустрији и Хрватској. Сигурно је да ће ширење новог грипа међу запосленима у привреди бити прилично интензивно, јер су запослени углавном осуђени на рад у затвореном простору, а нарочито у зимским месецима. Код нас 47 одсто малих и средњих предузећа има само једну просторију као главни канцеларијски простор – објаснио је за наш лист Драгољуб Рајић из службе односа са јавношћу у УПС-у.

Велики број оболелих подразумева и велики број дана проведених на боловању, па ће тако према студији УПС-а мушкарци одсуствовати осам дана, а жене 12 дана. Дуже одсуство лепшег пола наш саговорник објашњава чињеницом да ће мајке због болесне деце морати да узму у просеку четири дана више боловања.

– Послодавац је дужан да плаћа трошкове у првом месецу боловања запосленог, а тада радник прима 65 одсто од просека последње три зараде. У суштини, изостанак на просечном нивоу ће бити 10 дана, и то ће послодавца „коштати” око 6.786 динара по запосленом. Када на то додамо порезе и доприносе, укупан износ је 1,58 милијарди динара директне штете – истакао је Рајић.

Међутим, много већи губитак ће изазвати такозвана секундарна штета, а она настаје када трећина или четвртина запослених у једном тренутку одсуствује са посла.

– У таквој ситуацији добар део радних активности је блокиран. Ми смо се већ суочили са смањеном ликвидношћу која је изражена од почетка године због економске кризе, а и уопште је забележен пад промета у највећем делу привредне гране, тако ће мањак запослених довести до додатних губитака и смањити ефикасност у раду – нагласио је наш саговорник и истакао да ће један део послодаваца морати да ангажује додатну радну снагу.

То значи да ће послодавци бити принуђени да ангажују нове раднике, па ће њихов губитак бити реалан, или да смање обим посла, али по цену чистог губитка.

– У сваком случају, цифра секундарног губитка је 1,27 милијарди динара месечно – рачуна Рајић и појашњава да ће секундарна штета до априла достићи износ од око шест милијарди динара, али и да на то треба додати оних 1,58 милијарди динара директне штете.

Привредна комора Београда одржала је недавно семинар под називом „Функционисање организације у условима пандемије грипа”.

– Не могу рећи колика ће бити штета у привреди изазвана новим грипом, јер криза српске привреде траје већ две године и наставиће се, у економском смислу, до 2011. Ако 40 одсто радне популације не буде у могућности да обавља своје послове због оболевања од новог грипа, питање је на кога ће пасти терет. Држава нема слободних средстава, буџетска ситуација је танка, не постоји могућност оптерећења привреде, јер она није конкурентна ни финансијски способна да крене у нове производне процесе. Заправо, епидемија је само један од сегмената кризног менаџмента – истакао је Милан Јанковић, председник Привредне коморе Београда.